Sve popularniji Miloš Biković za portal FCS-a govori o aktuelnom bioskopskom hitu „Južni vetar“, predstojećoj premijeri rusko-srpskog ostvarenja „Balkanska međa“ i svojim producentsko/glumačkim planovima.
Kako si dobio ulogu u Južnom vetru?
Zvali su me na kasting i nisam bio siguran da ću dobiti ulogu kada sam otišao na taj prvi razgovor. Međutim, Miloš Avramović je video da ja to mogu. Pošto se meni uloga veoma dopala, brzo smo se o svemu dogovorili.
Lik koji tumačiš je prvobitno trebalo da ima ožiljke preko celog lica, što smo mogi da vidimo na prvim promotivnim fotografijama. Kako se lik Petra Maraša menjao tokom priprema i koliko se razlikuje u odnosu na prvobitni koncept?
Odustali smo od ožiljaka zato što smo zaključili da su previše ekstremni, da su „prst u oko“ i nepotrebni za jednog takvog junaka. Kada mi glumci vagamo kako ćemo pozicionirati lik, trudimo se da ne preteramo. Ako se pretera, posle toga nema nazad. Ako govorimo o vizuelnom aspektu lika, za ovu ulogu sam koristio neka svedenija glumačka sredstva, znatno manje ekstremna u odnosu na prvobitno planirana: ugojio sam se, promenio frizuru i „dobio“ manji ožiljak. Zadovoljan sam trensformacijom imajući u vidu uslove u kojima sam radio – nisam imao na raspolaganju godinu dana plaćenih priprema, pa da od sebe i svog tela napravim nešto potpuno drugo u odnosu na ono što sam inače. Mislim da je uverljivo to kako on izgleda u odosu na ono što treba da bude.
Koliko si kaskada sam uradio?
Imali smo naravno kaskadere, ali sam dobar deo vožnji u filmu izveo sam. Bio je to dodatni izazov, ali je doprinelo uverljivosti lika.
A koliko si slobode imao u kreiranju lika, imajući u vidu da nisi ranije radio sa Milošem Avramovićem i da si došao u projekat koji je dugo bio oblikovan pre tvog angažamana?
Bilo je dosta slobode. S druge strane, kada je lik dobro napisan i kada je dijalog dobro napisan vi onda njega samo nadogradite, date mu svoj psiho-fizički pečat. Tokom snimanja Južnog vetra nije bilo potrebe da se mešam kao u nekim drugim projektima gde sam morao da osmišljavam čitave scene zato što scenario nije bio dovoljno detaljan.
Da li je zamisao da s Arhangelom nastaviš da radiš produkciju i mimo ruskih koprodukcija, gde bi bio samo srpski input, ili većinski srpski input?
Jeste. Ali problem je što mi imamo malo tržište. Srpski film ne može da živi po zakonima tržišta, ne može da bude grana privrede ili biznis. Naša kinematografija osuđena na životarenje, zato što nemamo odgovarajućiu model. Možda bismo imali neke šanse kada bi se tržište stare Jugoslavij objedinilo i kada bismo pravili filmove koji mogu da imaju komercijalnog odjeka na evropskom tržištu. Zato sam se ja, otvorivši prvo kao glumac to rusko tržište, kao producent fokusirao na zajedničku rusko-srpsku istoriju zato što je to nešto što ima srpski input a može da ima uspeh i na ruskom tržištu koje je mnogo, mnogo veće od našeg.
Šta se dešava sa Balkanskom međom, rusko-srpskom filmu koji produciraš u kome tumačiš jednu od glavnih uloga.
Balkanska međa je snimljena. Nalazimo se u postprodukcionoj fazi. Film bi trebalo da u bioskope stigne u februaru ili martu 2019. godine, da premijere budu u Moskvi i Beogradu. Imamo distributera, u pitanju je londonski Amadeus, tako da se nadam da ćemo uspeti da se nametnemo i na svetskom tržištu. To je isto film u kome sam se ja uključio kao producent kada su već odabrani reditelj i glavni glumac, pa sam se snalazio u zatečenim okolnositma. Ne mogu da kažem da sam odlučivao o svim aspektima produkcije, ali sam imao uticaja na radnju i podelu. Što se tiče ekipe i glumaca ovo je u potpunosti rusko-srpski film. Isto važi i za radnju: jedna narativna linija prati rusku jedinicu specijalaca, a druga, u kojoj glumim i ja, fokusira se na jednu srpsku policijsku jedinicu na Kosovu.
Da li se zna koji će biti opseg distribucije Balkanske međe u ruskim bioskopima? Hoće li biti prikazivana na podjednakom broju ekrana kao Led, ili će biti svedenija po uzoru na film Izvan granica realnosti?
Bliža će biti Ledu, pošto je budžet veći od budžeta za Izvan granica realnosti. Nadamo se da ćemo uspeti da se približimo uspehu Leda pošto imamo jakog distributera, Foks nam je distributer, tako da ciljamo dobar rezultat. Da li ćemo baš uspeti da dostignemo uspeh Leda koji je imao zaradio milijardu i po rubalja na blagajnama… To nisam siguran. Videćemo. Bioskopska distribucija u Rusiji je slična distribuciji u Americi. Rusi imaju oko 200 filmova godišnje – filmove pomaže država, ali postoje i privatni investitori koji su i te kako raspoloženi da ulože kad osete komercijalni potencijal. Ako taj film u bioskopima pogleda milion ili dva ljudi oni su pokrili troškove, a mogu i da zarade. Tamo film može da bude biznis.
U Južnom vetru i Balkanskoj međi glumiš sa Miodragom Radonjićem… Da li dobijamo jedan novi glumački duo, hoće li se vaša saradnja nastaviti?
Da, mislim da hoće. Mićko i ja smo već dugo drugari i zajedno smo osnovanli produkcijsku kuću. Takvi smo bili i dok smo bili na klasi, super se kapirali na sceni… Ne treba nam puno reči da bismo se razumeli, a to ume da bude veoma korisno.
Koliko uspevaš da pratiš nove srpske filmove?
Slabo uspevam da pratim, pošto sam uglavnom u Rusiji. Ali poznajem ljude koji se bave filmom kod nas, iako sa svima nisam još sarađivao. Mislim da imamo veliki potencijal zato što imamo jako kulturno nasleđe, ali nismo u mogućnosti da ga na pravi način obradimo kroz kinematografiju. To je veliki problem. Nedostaje nam dobar film o caru Lazaru ili Milošu Obiliću… Rusi rade po više filmova na istu temu – u často stogodišnjice revolucija rađeno je sedam projekata o to tom događaju. Talentovane ljude imamo, to nije sporno. Ne razlikuju se naši stvaraoci od ruskih, evropskih, svetskih… Jedina razlika je u mogućnostima. U svetu mlad reditelj ima 25 godina i svake godine snimi novi film, u Srbiji je debitant i sa 40, 45… Tamo nije toliko teško naći novac i ostvariti kontinuitet. U Srbiji ima puno talentovanih krokodila, ali problem je što je bara i dalje mala.
Razgovarali: Đorđe Bajić i Zoran Janković
Foto: Đorđe Bajić