Jelena Tjapkin zablistala je u glavnoj ulozi u filmu „Mi smo videli leto“, dvadesetominutnom ostvarenju koje je trijumfovalo na 66. Martovskom festivalu. Eto lepog povoda da je pozovemo da nam otkrije svoje filmske favorite…
„Prva stvar koji mi padne na pamet kad me neko pita koji mi je omiljeni domaći film je Mi nismo anđeli Srđana Dragojevića, a druga Underground Emira Kusturice“, kaže mlada glumica za portal Filmskog centra Srbije. „Odlučila sam se za ove dve krajnosti zato što mislim da to najbolje opisuje moj mešoviti senzibilitet, a i šarenolikost naše kinematografije.“
„Anđele znam od reči do reči i napamet, gledala sam ga sigurno preko sto puta, i ima posebnu sentimentalnu vrednost jer je mojoj najboljoj drugarici i meni u nekom trenutku postao ritual kroz celo odrastanje. Pustile bismo film i takmičile se koja bolje zna replike i pesme Vampira. Takođe to je film koji i dan danas ako bih uhvatila na TV-u dok vrtim kanale, ne bih promenila kanal. Generacijski film koji je sigurno ostavio najjači pečat, pošto ga ljudi mlađi od njega i dalje citiraju i mislim da je to baš ono što nedostaje našoj kinematografiji danas – ljubavna limunadica sa mnogo duhovitim forama.“
„Underground sam s druge strane gledala samo jedanput ili dvaput pre dosta godina i ostala bez teksta. Tri sata, koliko traje film (četiri, ako gledamo director’s cut), nisam trepnula. Inače nisam ljubitelj naših ratnih filmova jer mi ostavljaju težak osećaj u grudima, ali Kusturičino igranje bojama, muzikom, stilom nekako olakšava samo gledanje groznog ratnog profiterstva, dok nam s druge strane nikako ne zašećeruje njegovu surovost. Savršen primer kako ne treba zazirati od višesatnih filmova jer itekako mogu da budu ispunjeni preuzbudljivim sadržajem, sve vreme.“
Đ. B.