SRB ENG

Omiljeni domaći: Miroslav Mogorović // „[A]Torzija“ i „Poseban tretman“

21. јула 2019 | Autor: Đorđe Bajić




Juče je počelo novo, 26. po redu izdanje Festivala evropskog filma Palić. Kao što smo već obznanili na portalu Filmskog centra Srbije, u petnaest selekcija i programskih celina od 20. do 26. jula 2019. godine biće prikazano više od 130 ostvarenja. Za nagrade „Zlatni toranj“, „Palićki toranj“ i „Specijalnu nagradu žirija“ takmičiće se devet dugometražnih igranih filmova. Ovo smo iskoristili kao direktan povod da zamolimo Miroslava Mogorovića, poznatog srpskog producenta i programskog direktora ovog festivala, da nam predstavi njemu najdraže filmove srpskih autora. Mogorović se opredelio za  „[A]Torziju“ Stefana Arsenijevića i „Poseban tretman“ Gorana Paskaljevića.

Miroslav Mogorević, foto: Promo FEF Palić

 „[A]Torzija“ 

„Odgledao sam taj film odmah nakon što je dobio Zlatnog medveda za najbolji kratki film u Berlinu 2003. godine. Tada još uvek nisam planirao da se bavim produkcijom. Nisam poznavao Stefana, tek kasnije nas je spojio naš zajednički prijatelj, Nikolaj Nikitin, predloživši nam da radimo zajedno što, evo, nastavljamo i dan danas. Bila mi je jako zanimljiva Stefanova mladalačka energija u sinergiji sa iskusnim Abdulahom Sidranom i Vilkom Filačem. Fascinantno mi je kako napraviti toplu i emotivnu priču o besmislu rata sa kravom kao glavnim junakom. [A]Torzija je jedan od filmova koji na najbolji način zatvaraju krug tada već umiruće jugoslovenske kinematografije – slovenački producenti angažuju srpskog reditelja da po scenariju bosansko-hercegovačkog scenariste napravi univerzalni film o ratu u Bosni.“

„Poseban tretman“ 

Poseban tretman Gorana Paskaljevića je jedan od filmova koji su doživeli veliki uspeh u svetu. Milena Dravić je dobila Zlatnu palmu na festivalu u Kanu. Fantastična autorska ekipa kreirala je tragi-komični univerzum likova u kojima se svi pomalo prepoznajemo. Pacijente na odvikavanju od alkohola igraju glumci kojima možda neki takav tretman treba u stvarnom životu. To filmu daje poseban šarm vremena kad su glumci osvanjivali po kafanama umesto po teretanama. Što se više otkriva licemerje doktora sa posebnim tretmanom za lečenje alkoholizma, to smo više na strani njegovih pacijenata. Nekako im više želimo da i dalje uživaju u čarima alkohola nego vrlini takvog izlečenja. Kad malo bolje razmislim, danas svi pomalo izgledamo kao da smo na specijalnom tretmanu.“

Đ. B.