U bioskopima se trenutno prikazuje film Vojna akademija 3: Novi početak, a od februara na RTS-u počinje treća sezona istoimene hit serije. Iskoristio sam to kao povod da porazgovaram sa troje mladih glumaca koji su se pridružili ekipi. Ako već niste, krajnje je vreme da upoznate Gordanu Gogu Paunović, Đorđa Stojkovića i Anđelu Jovanović.
Đorđe Stojković
O SEBI: Zovem se Đorđe Stojković. Rođen sаm 25. 7. 1991. god. u Beogrаdu. Fаkultet Drаmskih Umetnosti u Beogrаdu sаm upisаo 2011. godine, i diplomirаo 2015. godine, u klаsi profesorа Drаgаnа Petrovićа Peletа. U pozorištu sam glumio u Ateljeu 212 (predstave Kosa, Pazarni dan, Pošto pašteta; kao i još aktuelne Ožalošćena porodica i Ćelava pevačica), u Pozorištu na terazijama (mjuzikl Sweet Charity), u Pozorištu „Boško Buha“ (Magareće godine), u Pozorištu lutaka „Pinokio“ (Baš Čelik)… Člаn sаm glumаčke trupe Kolektiv. Glumio sam u filmovima Nebo iznad nas (2015) i ZG80 (2016), kao i u serijama Crno- bijeli svijet, Čizmaši, Andrijа i Anđelkа, Komšije… Od sportovа sаm se bаvio plivаnjem, tаekvondoom, košаrkom i ronjenjem. Bio sаm člаn horа „Brаća Stаmenković“ – od instrumenаtа svirаm kontrаbаs i gitаru, a zаvršio sаm i nižu muzičku školu „Mokrаnjаc“, gudаčki odsek-kontrаbаs.
O LIKU i RADU NA FILMU/SERIJI: Moj lik u Vojnoj akademiji se zove Gruja, tačnije Grujica Golijanin. On je avanturista i gejmer (omiljene video igre su mu Counter Strike i Call of Duty). Dolazi iz skladnog i toplog roditeljskog doma, dete je ljubavi. Gruja je velikodušan, voli da pomogne drugu u nevolji, uporan je, ne plaši se da pokaže svoja osećanja, svuda ide srcem… Voli oružje i puške, vrlo dobro se razume u naoružanje. Voli superheroje. Zaljubljive je prirode. Dopada mu se jedna koleginica sa klase, a sa potpukovnikom Panićem (glumi ga Dragan Bjelogrlić) ostvaruje skoro pa roditeljski odnos. Više o Gruji, naravno, možete saznati u filmu i seriji… Ceo proces i rad na liku, rad na snimanju i sa ostalim kolegama i svima koji su pomogli da ostvarimo zadate ciljeve, bio je neverovatan. Od producenta Nebojše Neleta Garića koji je sve to omogućio, preko divnog i kvalitetnog rada sa rediteljem Dejanom Zečevićem, do mojih divnih i dragih kolega, novih i starih kadeta: Anđele Jovanović, Vučića Perovića, Andree Ržaničanin, Gordane Paunović, Slavena Došla, Bojana Perića, Ljubomira Bandovića…
Goga Paunović
O SEBI: Zovem se Goga Paunović, rođena sam 15. 1. 1990. u Beogradu. Odrasla sam u Kovinu gde sam prvi put stala na pozorišne daske i sa 11 godina pronašla sebe, ili bar deo sebe. Posebno se ponosim radom u pozorištu u Kovinu gde sam imala priliku da steknem znanje o glumi, dikciji, scenskim pokretima i ostalom što dolazi uz to. Od predstava koje sam radila, izdvojila bih Zabune Vilijama Šekspira u režiji fantastičnog Jovana Grujića, i zbog koje sam dobila i jedno priznanje za najbolje žensko glumačko ostvarenje amaterskih pozorišta koje je meni posebno drago. Od 2004. do 2006. bila sam član škole glume i govora Dadov. Posle toga dolazim u Beograd u kome živim i danas. Godine 2012. igrala sam u filmu Gde je Nađa? u delu čiju režiju potpisuje Nemanja Vojinović, a scenario Kosta Peševski. Taj film je bitan za mene i predstavlja jednu, takoreći, odskočnu dasku koja će me kasnije odvesti i na kasting za Vojnu akademiju.
O LIKU i RADU NA FILMU/SERIJI: Što se tiče lika koji igram u seriji i na filmu Vojna akademija, Maše, prvo što moram da kažem da sam oduševljena izborom reditelja za svaku ulogu u seriji. Da li je slučajnost ili dobro oko reditelja, ne znam, ali činjenica je da kao da su pisani upravo za nas. Ili bar 50%. Maša Gaćeša je jedna skromna devojka iz Vojvodine koja ima problem u komunikaciji sa majkom, dok se sa ocem odlično razume. Ona želi da upiše VA i time ode iz porodičnog doma u kome je bila previše zaštićena. Hoće da se osamostali. Maša odlazi, upisuje Vojnu akademiju, tamo se upoznaje sa Ikom (glumi ga Slaven Došlo) sa kojim gradi jedan iskren i lep odnos i stvari polako dolaze na svoje mesto u njenom životu… Dosta toga sam naučila na snimanju, delovi snimani na terenu su bili i malo naporniji pa sam uspela da skinem i par kilograma, tako da je sve u svemu rad na projektu bio vrlo efektivan.
Anđela Jovanović
O SEBI: Ja sam Anđela Jovanović, rodila sam se 21. 9.1992. u Beogradu. Završila sam nižu muzičku za klavir, kontrabas i solo pevanje u Muzičkoj školi „Kosta Manojlović“ i srednju muzičku za kontrabas u Muzičkoj gimnaziji „Kornelije Stanković“. Diplomirala sam glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Dragana Petrovića Peleta. Obožavam da gledam filmove, a u stanju sam da pogledam dve/tri sezone neke serije u jednom danu. Posebno volim englesku seriju Office, krimi serije i strip Dilan Dog. Glumim u predstavama u Zvezdara teatru (Dobrodošli u Srbiju, Šaka), Beogradskom dramskom pozorištu (Harold i Mod, Ključevi od Leraha), Ateljeu 212 (Ćelava pevačica)… Pre Vojne akademije, glumila sam u serijama Moj rođak sa sela i Totalno novi talas (TNT), a pojavila sam se i u filmovima Zduhač znači avantura i Doba Dunđerskih. Član sam grupe Kolektiv.
O LIKU i RADU NA FILMU/SERIJI: Moj lik se zove Svetlana Savić, ali voli da je zovu Ceca. Ona je radoznala, pametna, načitana, obožava da istražuje i ima izvanredne detektivske sposobnosti. Dobro razume sve osim međuljudskih odnosa, to joj je potpuno strano. Ceca ne voli da spava, jer smatra da je to gubljenje vremena kao i njen idol Nikola Tesla. Jako je dobronamerna i voli da pomaze drugima, čak i kad taj neko zaista ne želi pomoć. Ume da bude naporna jer je sve zanima i teško joj je da shvati da ne razmišljaju svi kao ona… Rad na seriji/filmu Vojna akademija bio je divan, veliko iskustvo za mene. Mnogo sam toga načulila od ekipe koja je bila fantastična. Mislim da se retko da se desi ovakva ekipa i baš mi je drago što se desila meni. Veoma sam zavolela ljude sa kojima sam sarađivala i nadam se da ćemo uskoro opet raditi zajedno. Posebno bih izdvojila moje mlađe kolege sa kojima sam i provela najviše vremena.
Na portalu Filmskog centra Srbije pročitajte najavu filma Vojna akademija 3: Novi početak i pogledajte galeriju sa fotografijama iz filma.
Razgovarao: Đorđe Bajić