Uvek vredni Dimitrije Vojnov nam otkriva pojedinosti o naučnofantastičnoj romansi Ederlezi Rising i borilačkoj komediji Jesen samuraja, novim scenarističkim projektima, Kafki i okupaciji NATO pakta, svojoj priči u zbirci posvećenoj Branku Ćopiću i selektorskim izazovima na predstojećem Međunarodnom festivalu filmske komedije.
Dokle se stiglo sa realizacijom filmova Ederlezi Rising u režiji Lazara Bodrože i Jesen samuraja u režiji Danila Bećkovića? Kada možemo da očekujemo da ova dva filma za koja ste pisali scenario stignu pred publiku?
Ederlezi Rising i Jesen samuraja su u jednom stanju koje je Danilo Bećković opisao kao istovremenu pre-produkciju, produkciju i post-produkciju. Šalu na stranu, Ederlezi Rising je završio snimanje i sada se radi post-produkcija i očekujem da će izaći ove zime. To ne zavisi samo od datuma završetka filma, već i od planova distributera. Kad je reč o Jeseni samuraja, ostalo nam je još dosta snimanja ali, pošto se uporedo radi post-produkcija, nadamo se da će izaći ove jeseni. Mislim da smo do sada uradili odličan posao i sada je ostalo da tu tačku još jednom ponovimo i zaokružimo film. Trenutno se borimo da dođemo do sredstava koja su potrebna da se film završi.
Kako napreduje Indiegogo kampanja za prikupljanje novca potrebnog za završetak filma Ederlezi Rising? Zašto ste se opredelili za ovu strategiju?
Ederlezi Rising je žanrovski projekat i, u principu, filmovi ovog tipa imaju dosta dobar odziv na crowdfunding kampanjama. Videćemo kakav će biti odziv pošto kampanja još traje. Određeni rezultati već postoje. Nisam siguran koliko crowdfunding kampanje mogu imati svrhe za filmove na srpskom i sa lokalnim ambicijama jer kod nas generalno već sam koncept plaćanja preko interneta nije baš omiljen, nije odomaćen, ali crowdfunding itekako ima smisla za filmove koji imaju neku internacionalnu komponentu, i obraćaju se publici koja je, recimo, sklona kolekcionarstvu. To su mahom ljubitelji žanrovskog filma. Još nisam sreo nikoga ko ima DVD kolekcije novog rumunskog filma, ali zato se SF i horor neprestano prepakuju i izdaju u novim DVD i Blu-ray izdanjima. Ederlezi Rising jeste takav projekat, a ljubitelji SF-a su jedna dobro organizovana družina.
Često menjate žanrove… Da li je izvodljivo imati žanrovski raznovrsan opus, a zadržati lični pečat?
Žanrovska konzistentnost opusa ne podrazumeva da će autor imati lični pečat. Jako poštujem ljude koji su u našoj kinematografiji uspeli da naprave žanrovski konzistentan opus, naročito u žanrovima koji se kod nas teško finansiraju, kao recimo Dejan Zečević. Ali, on je reditelj pa je ipak imao veću kontrolu nad tim šta će da režira. Scenaristima je mnogo teže jer pored svojih aspiracija moraju da se prilagođavaju željama reditelja, producenata a u mom slučaju i zakonitostima tržišta zato što sam slobodni umetnik. S druge strane, trenutno mi je jedan od najzanimljivijih američkih scenarista Maks Lendis koji uspeva da ostavi lični pečat iako menja ne samo žanrove već i produkcione okolnosti – i skupi Viktor Frankenštajn i relativno niskobudžetni Mr. Right: Ubica na belom konju i još jeftiniji Me Him Her su filmovi u kojima se oseća njegov scenaristički pečat iako izgledaju kao da su realizovani na tri različite planete. Ja volim različite filmske žanrove, neke više neke manje, ali do sada sam radio na filmovima koji čak i kada nisu bili dobri jesu reprezentovali nešto što ja generalno volim. U svaki scenario pokušavam da ubacim nešto nevaljalo i nadam se da to može da se oseti.
Pišete li neki novi scenario? Na portalu FCS-a je nedavno najavljena Mezimica, ima li još projekata u najavi i da li možete da otkrijete poneki detalj?
Nedavno sam završio jedan vrlo zanimljiv scenario, bitno drugačiji od svega što sam do sada radio, a reč je o adaptaciji Kafkinog romana Amerika koju treba da režira Sabolč Tolnai. Reč je o osavremenjivanju ove priče, prilagođenom aktuelnim kretanjima naroda i konfliktima kultura. Scenario je različit u odnosu na ono što inače radim jer sam vrlo retko radio adaptacije književnih dela, a ambicija filma je da bude ozbiljna internacionalna koprodukcija koja će se boriti i za publiku u bioskopima, ali i za festivale. Drugi scenario na kome radim zove se 2020 i govori o Srbiji u bliskoj budućnosti koja je praktično okupirana od strane NATO pakta i pokretu otpora koji se formira. Ovaj scenario je istovremeno žanrovski profilisan i politički angažovan, vrlo neobičan spoj za naše uslove. Imaće reditelja sa vrlo specifičnim senzibilitetom i dokazanim antifašističkim kredom. Sa Danilom Bećkovićem razvijam dva projekta – jedan je akciona komedija o mladom agentu iz čačanskog odeljenja BIA koji biva upleten u veliku zaveru a drugi se zove Muke po Čulu i govori o mladom severnokorejskom fudbaleru koji dolazi na probu u srpsku ligu i dolazi do sudara dva pogleda na svet, mladog idealiste odraslog u komunizmu i srpskih sportskih radnika ogrezlih u malverzacijama.
U junu u izdanju Lagune izlazi zbirka Orlovi ponovo lete u kojoj se nalazi i vaša priča Kako je Dobrica pomogao prijatelju u nevolji. Da li je ovo, možda, najava vašeg stremljenja da ozbiljnije zaplovite književnim vodama?
Nije. Mislim da je srpska književnost već dovoljno u krizi, da tome još i ja doprinesem. Ne smatram da mi je pisanje proze jača strana. Ovo je bio jedan pokušaj da odam počast Branku Ćopiću koji mi je bio jedan od najdražih pisaca kad sam bio mali, i da dam svoje viđenje kako bi danas izgledale njegove tople i duhovite priče za decu i mlade o borbi za slobodu.
Selektor ste prvog Međunarodnog festivala filmske komedije (Comedy Fest). Kako će izgledati program i da li su se u ponudi našli i domaći filmovi?
Dragan Jeličić me je pozvao da budem selektor tog festivala i to je velika čast za mene. On mi je svakako jedan od najvećih uzora kao kritičar i filmski radnik uopšte, tako da mi je primarni cilj da ga ne razočaram. Kad je reč o samom profilu festivala, to će biti jedan vrlo ambiciozan festival sa četrdeset i sedam filmova, od toga petnaest premijernih, dva kinotečka programa, radionicama i onim što je meni izuzetno važno – dodelom nagrade Siniši Paviću za doprinos filmskoj komediji. Premijerni program će biti sačinjen od filmova koji mahom neće kasnije biti u bioskopima, biće nekih ekskluzivnih naslova koji nisu ni uvezeni kod nas i sve u svemu naš cilj je da okupimo publiku i da se vrati onaj divan efekat kolektivnog smeha u sali. Premijere će biti prikazivane u Cineplexxu, Rodi i Tuckwoodu. Svaki bioskop će imati svoj profil – Roda će imati akcenat na romantičnim komedijama, a Tuckwood će biti domaćin našeg Midnight Madnessa sa nestašnim komedijama. Imaćemo bogat tribinski program i razgovore sa autorima, u Art bioskopu Kolarac i Tuckwoodu. Kad je reč o srpskom filmu, on će biti zastupljen u nekoliko programskih celina – imaćemo selekcije studentskih komedija sa Fakulteta dramskih umetnosti i Akademije umetnosti, zatim sitkoma koje prave studenti FDU, biće regionalni program u kome su naši filmovi naravno zastupljeni, a biće ih i u kinotečkom programu. U pregovorima smo za dve vrlo ekskluzivne specijalne prezentacije vezane za naše filmove koje će biti za profilisanu publiku i predstavnike filmske industrije, i ulaziće se samo sa pozivnicom. Svaki ozbiljan festival ima i takve prezentacije. Naš cilj je da komediju shvatimo ozbiljno, to je kredo našeg festivala.
Razgovarao: Đorđe Bajić