SRB ENG

Intervju – Miloš Avramović, producent i reditelj

16. мар 2016 | Autor: Đorđe Bajić




Miloš Avramović govori o producentskom radu na popularnoj seriji Čizmaši i svojoj novoj režiji, filmu Južni vetar, krimiću u kome glavnu ulogu tumači sve popularniji i traženiji Miloš Biković. Pored priče o novim projektima i planovima, Avramović se u ovom razgovoru osvrnuo i na svoj debitantski film Krojačeva tajna.

Razgovarao: Đorđe Bajić

Iza vas je veoma uspešna godina. Producirali ste seriju Čizmaši i pobrali simpatije televizijske publike. Da li ste iznenađeni uspehom ili ste ga očekivali? Mini serije su retkost u Srbiji, koliko je bilo teško izboriti se za ovu?

Čizmaši su roman jednog od naših najvećih pisaca, koji je poznat po tome da teško pristaje na ekranizacije svojih dela. Najteže je bilo ubediti Dragoslava Mihailovića da nam ukaže poverenje i ustupi prava. Sve ostalo je bilo lako. Takva prilika se ne propušta, a toga su bili svesni i ljudi sa RTS-a. Izgleda je toga bila svesna i publika, koja je pokazala da je u moru besmislenih programa i dalje gladna ozbiljne priče i literature. Verovao sam u uspeh serije od početka, da nije tako, ne bih se upuštao u taj projekat. Dokazali smo jedno za svagda da nisu u pravu oni koji su smatrali da kvalitet ne može da se nosi sa poplavom rijalitija i jeftinih sapunica.

Uspomena sa snimanja serije Cizmaci

Može li se očekivati televizijska ili filmska adaptacija još nekog romana Dragoslava Mihailovića. Da li je bilo razgovora u tom smeru?

Voleo bih, kao i mnoge moje kolege, da ekranizujem roman „Kad su cvetale tikve“. Od Dragoslava sam saznao da je, iako su mnogi želeli i tražili prava, jedino sa pokojnim Živojinom Pavlovićem bio blizu dogovora za ekranizaciju. Razgovarali smo, ali je za sada sve ostalo na tome, samo na razgovoru. Meni je najvažnije da smo sa Dragoslavom imali odličnu saradnju u svakom smislu, da mu se serija sviđa, i da su Čizmaši posle naše ekranizacije jedna od najtraženijih knjiga u prodaji.

U kojoj fazi je rad na Južnom vetru? Mediji su preneli da su tokom decembra 2015. godine snimljeni prvi kadrovi, a na internetu se već može pogledati poluminutni promo. Sudeći po njemu, očekuje nas nasilan i akcijom nabijen film. Istina?

Miloš Avramović: Živa istina! Kakav je to krimić bez nasilja i akcije? Mislim, ima ih, ali ja izbegavam da ih gledam. Postoje kolege koje žele da se bave žanrom, a da ih ljudi dožive i cene kao umetnike, žele da prevaziđu žanr. Na silu u krimić guraju neku zamišljenost, digresije, duge kadrove. Rezultat je isti kao kada vidite dete koje šeta u tatinim cipelama. Simpatično je to, ali obično samo na kratko, sve do trenutka kada se dete ne saplete i razbije glavu. Ne razumem tu potrebu. Moj primarni cilj je film koji će napuniti bioskopske sale. Želimo da napravimo jedan žestok bioskopski krimić, i mislim da svi znaju šta to znači. Ambicija mi je da film bude zanimljiv i strancima. Zapadnom tržištu, kao i festivalsko-fondovskoj eliti, autentično podzemlje Balkana uvek deluje egzotično. Oni vole to uzbuđenje, adrenalin, kada posmatraju sirotinju u svom prirodnom okruženju. Isto kao kada posmatraju divlje zveri u zoološkom vrtu osigurani ogradom koja ih deli, samo što je u našem slučaju ta ograda filmsko platno. Tako da ne isključujem mogućnost da nam bace neku nagradicu u kavez, ko zna. Da bi bila zdrava, domaća kinematografija mora paralelno da se razvija repertoarski i festivalski film, što do sada nije bio slučaj. To se sada, na moje veliko zadovoljstvo, polako ali sigurno menja.

Tradicija kriminalističkog filma nije previše jaka u našoj zemlji. Ipak, bilo je reditelja koji su se manje-više uspešno oprobali u ovom žanru. Ko su vaši uzori, kako u domaćim, tako i u stranim okvirima?

Ovde su kolege u poslednje dve decenije uglavnom koristile žanr da bi se u suštini bavili politikom i društveno korisnim radom. Nemam te pretenzije, samim tim ni uzore. Za mene su u evropskoj produkciji odskočila dva filma, francuski Prorok i švedski Laka lova. Oni su imali zapažen uspeh i u bioskopu, i na festivalima. Od serija, tu je italijanska Gomora koja, odgovono tvrdim, može da parira svakoj američkoj produkciji.

Glavna uloga u filmu je pripala sve popularnijem Milošu Bikoviću. Rekao bih da će ga uloga u Južnom vetru prikazati u jednom sasvim novom svetlu… On ovoga puta tumači lošeg momka, zar ne?

Miloš je već ostvario neke drugačije i zanimljive uloge u Rusiji. On je izuzetno talentovan momak i glumački ga ne dovodim u pitanje, ali za ovu ulogu će morati da napravi možda najveću fizičku transformaciju do sada. Na probnom snimanju nismo mogli mnogo da radimo na tome, jer je Miloš imao kontinuitet sa snimanjem u Rusiji. Pored Bikovića, u filmu će se sigurno pojaviti Jovana Stojiljković, Dragan Bjelogrlić i Goran Radaković. Sa ostalim glumcima još pregovaramo, uključujući i Aleksandra Berčeka.

Na snimanju Juznog vetra - dva Milosa, Bikovic i Avramovic

Da li to što ste producent filma koji režirate otežava ili olakšava vašu poziciju?

Otežava, mnogo. Opterećeni ste finansijskim i organizacionim problemima od čega bih, posle šest meseci rada na Čizmašima, želeo da se odmorim. Zato sam odlučio da producentski deo posla u potpunosti prepustim Goranu Šušljiku i da se fokusiram isključivo na režiju.

Kao režiser debitovali ste pre deset godina filmom Krojačeva tajna. Kako ste, iz današnje perspektive, zadovoljni ovim ostvarenjem? Da li biste nešto promenili?

Naravno da bih promenio. Možda ga ne bih ni snimio. (Smeh.) Šalu na stranu, skočio sam mlad u vatru, bez iskustva, ali to snimanje je bilo veoma važno i dragoceno za mene. Prošao ceo proces filmske proizvodnje, od priprema do premijere, i nadam se, preležao sve studentske bolesti. Prošlo je dosta vremena, mnogo projekata između, tako da se danas prilično razlikujem od mladića koji je režirao Krojačevu tajnu. Ako ništa drugo, osim što sam se prolepšao, postao sam i otac jednog divnog dečaka. Tako da, kad malo razmislim, ipak NE, ništa ne bih promenio!

Kada možemo da očekujemo Južni vetar pred domaćom publikom?

Krajem 2016. ili početkom 2017. godine.