SRB ENG

Korona posle korone: čemu filmska industrija može da se nada u narednim mesecima

19. mart 2020. | Autor: Zoran Janković




U celosti vam prenosimo aktuelan tekst Milice Božanić (Srpska filmska asocijacija).

Pre samo nekoliko dana pričali smo o uspehu filmske industrije za podkast Talasna dužina, a onda je sve stalo. Filmska industrija zajedno sa turističkom i sektorom kulture je prva ekonomska žrtva epidemije CoVid-19. Sa zatvaranjem granica, obustavom avio saobraćaja i zabranama okupljanja, čitava produkcija na globalnom nivou je stopirana, a posledice ovog stanja nam već kucaju na vrata. Istovremeno u toku je rast tražnje za “home entertainment-om” i kreativnim sadržajem, filmovima, serijama, video igricama, muzikom i knjigama, kao odgovor na dokolicu ili način borbe sa stresom samoizolacije.

I dok evropske zemlje sa stabilnijom i jačom ekonomijom već preuzimaju mere pomoći kulturnom i kreativnom sektoru, onog trenutka kada se trenutna situacija smiri, ekonomske podsticajne mere postaće važnije nego ikad kako bi se produkcija vratila u normalne tokove.

Iskoristiću priliku da detaljno razložim rezultate analize poverene na izradu Ekonomskom fakultetu i zašto je važno da pored nacionalnog filmskog fonda, kao stuba domaće kinematografije, postoje i podsticaji koji su čisto ekonomski i vođeni nivoom privatnih investicija u produkciju. Ovaj tekst je još važniji jer se očekuje da 1. maja na snagu stupe dva člana Uredbe o podsticanju investitora da ulaže u audiovizuelnu produkciju kojim se kvalifikovani minimalni iznos za korišćenje podsticaja za namenski film (snimanje reklama) podiže sa donedavnih 100.000 evra na 300.000 evra. Isti scenario očekuje i minimalni trošak po epizodi TV serije što je ove zime izazvalo ogromno negodovanje rastućeg sektora domaćih TV serija s obzirom da je broj ovakvih projekata približan nuli.

Kao Srpska filmska asocijacija ukazivali smo na to da predviđene novine već ozbiljno ugrožavaju sektor i u normalnim uslovima rada, a u svetlu novonastale globalne krize za filmsku industriju, umesto da podižemo i pooštravamo lestvicu njeno držanje na nižem nivou može postati mehanizam za izvlačenje iz krize koja će neminovno nastati. Već smo konstatovali da je upravo reklamna servisna produkcija element zahvaljujući kome je tokom kriznih godina domaće kinematografije očuvana baza filmskih radnika i omogućene prve investicije u opremu i infrastrukturu. To vrlo lako može biti scenario i kada se epidemiološka opasnost povuče.

Koliko smo inkasirali?

Najčešće novinarsko pitanje o filmskoj industriji tiče se novca koji je ušao u Srbiju. Dok čekamo izveštaje i bilanse uspeha za 2019. godinu imamo statistiku iz 2018. koja govori da je ukupan godišnji promet sektora filma sa 60 miliona evra, u godinama pre podsticaja, porastao na 110 miliona EUR. Prema sprovedenoj analizi Ekonomskog fakulteta podsticaji su za četiri godine u Srbiji doprineli kreiranju 115 miliona evra, odnosno na svaki jedan evro koji je država potrošila podstičući filmsku produkciju, filmske ekipe potrošile su 5,38 evra u lokalnoj ekonomiji. A ako izolujemo samo direktni inostrani priliv od dolazećih produkcija – on je procenjen na 87 miliona evra.

Podsticaji za filmski sektor činili su prošle godine 6% ukupnog budžeta namenjenog za podsticaje investitorima u Ministarstva privrede. Za četiri godine sprovođenja potrošeno je ukupno 21,3 miliona evra na 167 projekata. Od toga 23% novca je otišlo domaćim investitorima, uglavnom produkcijama TV serija.

Prema godišnjim izvestajima, uredno objavljivanim na sajtu Filmskog centra Srbije, podsticaje je dobilo 26 filmova (3 domaća) u vrednosti 9,3 miliona evra, zatim 25 TV serija (12 domaćih) sa 7,4 miliona evra i čak 109 reklama u ukupnoj vrednosti od svega 4 miliona evra. Ova poslednja skupina izazvala je najveće interesovanje jer je Srbija jedina zemlja u Evropi, i među desetak u svetu, koja je priznala snagu i važnost advertajzing produkcije na razvoj filmske infrastrukture. Ujedno ovaj sektor je pokazao i najveću fiskalnu efikasnost. Sa svega 20% sredstava programa državi su vratili preko 10.1 miliona evra kroz PDV, plaćene poreze i doprinose, te porez na dobit. Sve u svemu 11 puta više nego što je uplaćeno kroz filmske produkcije. Ova skupina korisnika ima oko 220 stalno angazovanih saradnika i snažnu izvoznu komponentu jer 94% priliva upravo došlo kroz strane investitore, a pored toga produkcije koje koriste podsticaje realizuju još 4 puta toliko projekata koji ne koriste podsticaje. Važno je razumeti da je to najzdraviji novac koji jedna država može da dobije. Dakle inostrani klijenti iz Srbije odnesu jedan USB i ništa više.

Zapošljavanje i frilens kultura?

Ako uzmemo u obzir širu definiciju kreativne industrije prema nalazu Svetske banke filmski sektor je drugi po veličini kreativni poslodavac u Srbiji, nakon ICT-a. U Srbiji posluje 750 privrednih društava i 2.300 paušalaca koji direktno učestvuju u filmskoj produkciji. Broj zaposlenih u filmskoj industriji se povećao u proseku za 57%, tako da kinematografska delatnost čini 0,11% ukupno zaposlenih u Srbiji, što je polovina u odnosu na evropski prosek. Sa druge strane broj frilensera u stvaralačkoj, umetničkoj i zabavnim delatnostima među kojima se nalaze scenografi, kostimografi, reditelji, kamermani i mnogobrojni filmski stvaraoci je skoro na nivou proseka Evrope. Ovaj rast nije slučajan i upravo se beleži paralelno sa uvođenjem podsticajnih mera.

S obzirom na projektnu prirodu posla i veliki broj frilensera, za iskazivanje zaposlenosti u filmskoj produkciji često se koristi FTE indeks (Full Time Equivalent) koji je u 2018. godini iznosio 6.100 zaposlenih. Kada se broj projektno zaposlenih u filmskoj industriji prevede na redovnu zaposlenost od 40č nedeljno dolazimo do zaključka da je zahvaljujući podsticajima do jeseni prošle godine FTE indeks premašio zapošljavanje jednako 11.110 ljudi sa punim radnim vremenom. Zato ne čudi eufemizam “pokretne fabrike” kojim se često naziva produkcija audio-vizuelnog sadržaja. Novonastala situacija direktno ostavlja bez posla i prihoda frilensers kulturu filmskog posla.

Kada smo prvi put javno krenuli da zagovaramo temu filmskih podsticaja u Evropi su ove mere bile tek u povoju i postojale u 11 država, a 44 savezne američke. Trka sa procentima “ko da više” danas je nemilosrdna jer u njoj učestvuje 97 zemalja u svetu. Novi-stari konkurenti poput Slovaka daju 33%, Poljaci i Litvanci 30%, dok su Rumuni otišli najdalje sa 45%. Sa druge strane tamo odakle filmske ekipe dolaze, zemlje preispituju fiskalnu efikasnost poreskih olakšica i dolaze do zaključka da prekomerni poreski krediti prestaju da imaju efekte na ekonomiju posle određene tačke. Zato nisu procenti jedino što je važno već dugoročna vizija i dobra mera podsticaja u skladu sa kapacitetima industrije i poznavanjem tržišta na čije potrebe možemo da odgovorimo.

Zašto su podsticaji u ovom trenutku važni takvi kakvi jesu

Srpska filmska industrija je izgradila infrastrukturu upravo zahvaljujući izvoznim poslovima kojima se deo sektora okrenuo, prvo u advertajzingu, a potom i u filmskoj produkciji. Neophodno je da nosioci politike podsticaja, ali i korisnici samih podsticaja, održe uspostavljenu tržišnu ravnotežu, ravnomernim fokusom na sve formate produkcije audiovizuelnih sadržaja – film, TV serije i reklame. Globalna zdravstvena opasnost stavlja nove izazove na to kako će industrija izgledati i kretati se u narednom periodu zbog čega cena neće biti jedini faktor odlučivanja i podsticajne mere neće biti važne samo za dolazak inostranih produkcija već opstanak celokupnog produkcijskog lanca koji je u prethodnom periodu stvoren.

Francuska, Nemačka, Italija, Poljska prve su od zemalja koje razmatraju ili kreću da uvode mere poput smanjenja poreza na zaposlene, subvencije, pozajmice, otpis dugova i umanjenje poreza sektoru kulture, naročito bioskopima, pozorištima i nezavisnim produkcijskim kućama i mikro-firmama. Da li postoji prostor za tako nešto u Srbiji – ne znamo, ali smo sigurni da propozicije postojećih mera podsticaja mogu odigrati ključnu ulogu za povratak u igru.