U filmografiji Maše Nešković ključna mesta zauzimaju kratki igrani filmovi Kraj časa, Prostor između nas, Bez traga, Ovo drveće će i dalje biti tu i Dvoje. Mlada rediteljka se trenutno sprema za početak snimanja Najdužeg leta na Zemlji (prvobitno poznatog kao Najduže leto), svog dugometražnog debija koji je dobio podršku na konkursu Filmskog centra Srbije u decembru 2015. godine.
U kojoj fazi se trenutno nalazi Najduže leto na Zemlji?
Trenutno je u veoma uzbudljivoj fazi. Scenario je spreman toliko da na njemu može da počne da se radi sa glumcima. Od septembra planiram veoma intenzivne pripreme sa njima, jer želim da finalna verzija scenarija nastane iz rada sa ljudima koji će te likove neko vreme živeti. Takođe sam u pregovorima sa jednim od najboljih domaćih pisaca da se priključi našem scenarističkom timu i pomogne nam da celoj stvari damo još jednu dimenziju. Što se finansiranja tiče, i dalje čekamo rezultate hrvatskog konkursa, a prijavićemo se na još neke konkurse u regionu i Evropi. Snimanje je planirano za leto 2017. godine.
Ako biste morali, kroz koje bi to glavne odrednice predočili ovaj svoj film nekom budućem dobronamernom gledaocu?
Ovo će biti intiman film o ljubavnim odnosima konkretnih ljudi u odlučujućim trenucima njihovih života. Baviće se pitanjima trajanja i transformacije odnosa, pitanjima koja mene lično duboko interesuju.
Film prati tri para u različitim životnim dobima, koji bi bio zajednički emocionalni imenitelj junacima priče koju nam spremate?
Lično ne mislim da ljubav vremenom lagano umire. Ne mislim da je ubija dosadna svakodnevica, navike, ljubavnici koji su izgubili inspiraciju. Verujem da su razlozi zbog kojih zavolimo neku osobu, a ne neku drugu, duboko ukorenjeni u nama samima, pa tako ne mogu da prestanu da postoje. Zato istinska ljubav opstaje zauvek. Ipak, ljudi se menjaju pod uticajem sopstvenih frustracija, pa prestaju da budu u stanju da probude osećanja koja su se usput izgubila. Možemo da pokušamo da ih se setimo, ali nikada ne možemo ponovo živeti trenutke koji ostaju zarobljeni u prošlosti. Ono što je zajedničko za sva tri para je upravo to osnovno osećanje koje ih je isprva i spojilo i učinilo da se prepoznaju u mnoštvu drugih ljudi. Osećanje za koje verujem da zauvek živi.
Da li su se na idejnom i stilskom planu Najduže leto na Zemlji moglo nazreti u Vašim kratkim filmovima koje su neki od nas pogledali?
Neki veruju da svaki reditelj celog života snima uvek isti film. Vrlo je moguće da se paralele mogu povući i na idejnom i na stilskom planu, ipak, nadam se da ću sa Najdužim letom na Zemlji uspeti da stignem mnogo dalje po oba pitanja.
Da li ste već zaokružili podelu ulogu i odabrali ostatak autorske okupe? Na koga računate i na koga da računamo?
Neke uloge su već dodeljene, sa nekima sam u pregovorima, a za neke mi i dalje treba vremena da razmislim. Kasting je najosetljiviji apsekt ovog filma. Ipak, ne bih još uvek da pominjem konkretna imena. Što se ostale autorske ekipe tiče, direktor fotografije biće Ivan Marković, jedan od najdarovitijih umetnika koje sam upoznala i kome apsolutno verujem. Takođe se veoma radujem što će scenograf biti, mnogo iskusniji od većine ostatka ekipe, Aljoša Spajić.
Da li postoje izvesna nadahnuća iz domaće ili svetske kinematografije sa kojima biste u ovom trenutku rado povezali svoje Najduže leto… u nastajanju?
Naravno da postoje autori i filmovi koji me svakodnevno inspirišu, ali ne bih mogla da kažem da su bili direktna inspiracija za moj budući film. Džon Kasavetes je jedan od autora čija me sloboda i ludost uvek inspirišu, a neke od njegovih metoda rada sa glumcima planiram da isprobam u svom radu. Pariz Teksas Vima Vendersa mi je takođe večita inspiracija, a u poslednje vreme istražujem domaći film 1960-ih godina. Nedavno me je oduševio film Dani Saše Petrovića iz 1963. godine, sa fantastičnom Olgom Vujadinović u glavnoj ulozi.
Razgovarao: Zoran Janković