Otvorena, debitantski celovečernji film mladoga Momira Miloševića, prošlog meseca u okviru festivala Merlinka ovenčan je Godišnjom nagradom za najbolji queer film: Momir Milošević uveliko radi na novim idejama i scenarijima, ali je našao vremena da nam otkrije koji mu je domaći/srpski film omiljeni i zašto.
„Kako god da okrenem, Lepa sela lepo gore Srđana Dragojevića je moj omiljeni film. To je najbolji domaći film devedesetih, jedan od najboljih ratnih filmova uopšte, stvaran u nenormalnim uslovima, izuzetno režiran (možda i najbolji film Dragojevića), originalno ispričan, provokativan, genijalno montiran (što je u slučaju ovog filma presudno). Film ima beskompromisan stav i surovo mračnu atmosferu. Među potresnim scenama bih izdvojio trenutak u kom se Cvijanović neposredno pred smrt naglo budi iz kome, konačno svestan upropašćenog života. Smatram, bez preterivanja, da je ovaj film vrhunac karijere svakog od njegovih glumaca (ne računajući epizodiste). Svaka čast ljudima koji su ga napravili, počev od autora izvorne reportaže koja je pokrenula scenario, Vanje Bulića. Naveo bih kao neke od omiljenih i: Dom za vešanje (r. Emir Kusturica), Već viđeno (r. Goran Marković), T.T. Sindrom (r. Dejan Zečević).“
Zoran Janković