U selekciji dokumentarnog filma do 50 minuta ovogodišnjeg, 66. po redu Martovskog festivala u Beogradu prikazano je i iznimno zanimljivo polusatno ostvarenje „Nepotpisane“, nastalo u produkciji Radio televizije Srbije. Autorka tog filma, Valentina Delić, nam za današnju epizodu ove rubrike našeg portala preporučuje film „U raljama života“ Rajka Grlića. Uz ovo pojašnjenje:
-Ima više domaćih fimova kojima se stalno vraćam i koje mogu uvek da gledam. Ne umem da sve svedem na jedan. Danas biram: “U raljama života” Rajka Grlića i Dubravke Ugrešić. To je kompleksan film sa mnogo nijansi, mnogo tematskih i stilskih poigravanja, mnoštvom junaka iz različitih miljea, sa mnogo detalja, a filmska priča je vođena jasno i sve se uliva u jednu glavnu temu filma: razapetost između velikih htenja i malih ili nikakvih izbora koje život daje.Film ima ozbiljne društveno-angažovane žaoke, dovoljne da daju sliku društva i sistema u kome nastaje, a ipak su u njemu glavni motivi demoni ličnog, privatnog života junaka: usamljenost, depresija, nedostatak empatije, traganje za ljubavlju i za smislom života.
Scenario je rađen prema romanu Dubravke Ugrešić, a izveli su ga sama spisateljica i reditelj Rajko Grlić. Glavni postupak u filmu je fino poigravanje sa velikim i važnim temama u kontrastima i paralelizmima sa banalnim i malim. Poigravanje kao postupak filma izvire iz teme životnog poigravanja sudbine sa ljudima, bez obzira da li su oni – intelektualci stvaraoci kao što je to glavna junakinja – TV rediteljka Dunja, ili su banalne usamljene depresivne devojke kao što je Štefica Cvek, junakinja TV serije koju Dunja radi.
Scenaristi filma barataju humorom i ironijom suvereno kroz ceo film i poigravaju se autoironično i sa svojim filmom – što je umetnuto u repliku jednog od junaka: “Kakva ti je to serija – o ženama, a nema ni vozova?” Humor i ironija rastvaraju sve teme ovog filma. A, on ostaje zauvek upamćen po izvanredno ocrtanim epizodnim humornim likovima muškaraca zavodnika koje nesrećna Štefica sreće: Srbina Trokrilnog – Bate Živojinovića, nemuštog šofera – Mikija Manojlovića i “velikog Hrvata” kvaziintelektualca kome je žena pobegla sa vodoinstalaterom – Radeta Šerbedžije.
No, ovo je ipak film o ženama i zato sa druge strane ostaju besmrtni likovi: nesrećne i usamljene rediteljke Dunje – Gorice Popović, depresivne Štefice Cvek – Vitomire Lončar i tetke iz Bosanske Krupe – Semke Sokolović. Ova poslednja uvela je u film kao pozadinskog junaka tajanstveni prasvet Bosanske Krupe:“Znaš ti kad je onaj Pero iz Bosanske Krupe htio da se ubije na najgori mogući način, pa progutao kašiku? Pa, ništa. Progutao nož. Opet ništa. Počeo čovjek sebi čupati kose na glavi. Očajava ne zna šta će”
Zoran Janković