Godina 2010. donela nam je Tilvu Roš, jedan od najuspelijih i najkvalitetnijih srpskih debitantskih filmova, a čini se da se napokon približio čas za novi film Nikole Ležaića. Njegova Religija noćnih šetnji nedavno je odabrana za finansijsku pomoć Filmskog centra Srbije. Eksluzivno za naš portal, Ležaić otkriva pojedinosti u vezi sa svojim novim filmom.
Šta se sve u kreativnom smislu dešavalo u vašem životu od Tilve Roš do ovog trenutka?
Zavisi šta podrazumevate pod kreativnim. Tilvu Roš sam snimao 2009, izašla je 2010, dakle, pre šest godina. Od tada sam režirao pregršt komercijalnih, reklamnih i muzičkih spotova; jedan kratki film; pilot epizodu serije i bio producent igranog filma Neposlušni koji je režirala Mina Đukić.
Filmskim i filmofilmskim krugovima već nekoliko godina kruže priče o scenariju Religije noćnih šetnji i njegovom velikom potencijalu. Kako ste došli upravo do te priče i kako je tekao rad na izradi samog scenarija?
Ne sećam se kada sam tačno došao na ideju, ali mislim da je bilo negde 2011-2012. godine i od tada radim na tekstu. Moj ćale je radio u Iranu početkom osamdesetih, kada sam imao nepunih godinu dana, dok je moja majka ostala u Jugoslaviji sa mnom i mojom sestrom. Ta priča mi je oduvek zvučala istovremeno i uzbudljivo i egzotično i izazivala nelagodu. Počeo sam sebe da stavljam u tu situaciju i da se preispitujem o tom „porodičnom životu na daljinu“ iz čega je iznikla osnova priče. Na neki način, Religija je moja izmaštana autobiografija. Scenario aktivno pišem od 2012. godine, što je već poprilično vremena. Za mene je pisanje scenarija „porađanje“, zahteva užasno puno kontemplacije i jako kratke intervale aktivnog pisanja. Nakon Tilve Roš sam bio rešen da nađem scenaristu sa kojim bih pisao sledeći film, ali se nekako namestilo da priča koja me interesuje bude toliko lična da ne bih bio sposoban da je artikulišem bilo kome, pa sam, na žalost, na kraju opet završio sam sa sobom. Scenario je bio podržan na svim konkursima FCS-a, od razvoja scenarija, preko razvoja projekta, i evo sad i do produkcije.
Šta je ono što treba da znamo o samoj priči ovog vašeg budućeg filma?
To je priča o Jovanu, Jugoslovenu, inžinjeru, koji radi za dansku kompaniju na izgradnji prvog vetroparka u Iranu 1983. godine. Jovan je tu već šest meseci i upravo mu u goste stižu Sanja, njegova žena, i Luka, njihov sin. To je osnova u kratkim crtama. To je porodična drama/komedija, sa elementima avanturističkog filma. Volim da kažem da je Religija kao kada bi Vudi Alen režirao Obalu komaraca, ili kada bi Piter Vir režirao Muževe i žene.
Po dostupnim informacijama, ovaj projekat je u produkcionom smislu prilično zahtevan, zar ne?
I jeste i nije. Komplikovano je to što moramo da se izmestimo iz naših pejzaža i film snimimo vani, ali je olakšavajuća okolnost to što se mahom ceo film dešava na jednoj, doduše većoj, lokaciji.
Da li se uprkos tome, iz viđenog u Tilvi Roš mogu pronaći naznake stilskog i idejnog sadržaja i ruha filma na kome trenutno radite?
Ne znam. Kada sam počeo da pišem, želeo sam da napravim nešto što nema nikakve veze sa Tilvom Roš. Ovo je dosta narativno klasičniji i komplikovaniji film, rediteljski takođe, mislim, moja ljubav prema dugim kadrovima nije iščezla, samo mislim da je za ovaj film bitno da forma ne opterećuje sadržaj, više ga vidim kao neki novoholivudski film nego kao konceptualni arthouse.
Zna li se već ostatak autorske ekipe, da li su poznati i dogovoreni saradnici?
Zapravo, mislim da je još rano za to, predstoji nam ozbiljan proces nalaženja koproducenata i finansiranja filma. Planirani početak produkcije je početak 2018. godine.
Razgovarao: Zoran Janković