Sasa Radojević, najproliferičniji autor srpskih garažnih/mikrobudžetskih dugometražnih filmova (autor je filmova Poljupci, Narcis i Eho, Žigosana, Porodica) kao omiljeni domaći odabrao je film Pression Ljubomira Šimunića.
„Film Pression Ljubomira Šimunića najveća je demonstracija skopofilične snage u srpskoj kinematografiji. To je vrtoglavi prolazak kroz prizore koji zaslepljuju količinom informacija, dezorijentišu i potpuno hipnotišu. Bez jasnog reza, slike se pretapaju u višestruke ekspozicije i pulsirajući talože se jedna na drugu tvoreći palimpsest novog doba. Ritam slika kompletiran je fank muzikom. Razaznavanje elemenata od kojih je sastavljen ovaj film, pre svega, otkriva nesumnjivu Šimunićevu naklonost prema voajerističkoj erotici. Međutim, pažljiviji uvid detektuje i fascinaciju popularnom kulturom i svakodnevicom utopljenom u dugačku noćnu vožnju po gradskim ulicama osvetljenim neonom. Šimunićeva estetizacija u filmu Pression veoma je bliska učinku psihodelije, koja u ovom slučaju podjednako proizvodi čulna i intelektualna zadovoljstva. Šimunića biram i zbog njegovog odbijanja da bude deo umetničkog establišmenta. Skoro nevidljiv i slobodan. Ukratko, andergraund stav i opsesija Holivudom tajna su neodoljivog erosa filma Pression. “