Srđan Šarenac, ovdašnjim filmofilima najpoznatiji po zapaženom dokumentarnom filmu Selo bez žena (2010), nedavno je na glasovitom amsterdamskom festivalu IDFA predstavio ostvarenje Ruski film ceste, na kome je sarađivao u svojstvu producenta, dok je na tamošnjem marketu predstavio i svoj novi rediteljski rad, film Dve škole. O tome i još ponečemu u razgovoru koji sledi.
Šta je poželjno znati u vezi sa Ruskim filmom ceste pre početka gledanja?
Dugometražni dokumentarni film Ruski film ceste je portret Rusije kroz snimke sa kamera koje se nalaze u automobilima. Dosta komičnih i tužnih scena se dogodi na ruskim putevima, od padobranca koji pada na sred autoputa do mlade koja beži sa svog venčanja.
Šta je to ovaj film izdvaja iz siline novih dokumentarnih ostvarenja?
Ovaj film prikazuje potpuno novi pristup dokumentarnom filmu jer je sačinjen od video snimaka za koja smo otkupili autorska prava i od njih napravili film. Moglo bi se reći da ovaj projekat nije imao fazu snimanja, nego fazu pronalaska snimaka koja je trajala deset meseci, pa zatim montažu za koju nam je trebalo šest meseci.
Kako je došlo do saradnje sa autorima i producentima ovog filma?
Na Minskovskom međunarodnom filmskom festivalu – Listopad (Minsk International Film Festival – Listapad) dobio sam 2012. godine za Selo bez žena glavnu nagradu za najbolji dokumentarni film, tako da sam naredne godine bio predsjednik žirija i održao par predavanja na bjeloruskoj filmskoj Akademiji. Upravo tamo sam sreo producenticu Voliju Čajkouskaju, koja me je pozvala da zajedno radimo Ruski film ceste. Prošle godine sam bio gostujući predavač filmske režije na ruskoj državnoj akademiji VGIK i uživao sam radeći sa studentima iz celog sveta.
Šta je to što sledi ovom filmu nakon nastupa na IDFA festivalu?
Kada se pogleda statistika da je ove godine prijavljeno 5000 filmova na IDFA filmski festival a prikaže se 200, velika je čast da je Ruski film ceste izabran za takmičarski program Prvo pojavljivanje (The First Appearance). Naš međunarodni prodajni agent je Aleksandar Govedarica iz američko-kanadske kuće Syndicado. Tokom boravka na festivalu IDFA dobili smo jako puno poziva na filmske festivale, a u Rusiji film će biti premijerno prikazan u takmičarskom programu na Filmskom festivalu Artdo koji se odvija u Moskvi od 1. do 9. decembra.
Jedan ste od producenata Ruskog filma ceste, ali šta se u ovom trenutku zbiva sa Vašom rediteljskom karijerom?
Mislim da je bitno reći da sam diplomirao filmsku i TV režiju na Fakultetu dramskih umetnosti, a kasnije postdiplomski iz filmskog scenarija na Filmskoj laboratoriji Binger (Binger Filmlab) u Amsterdamu, te sam završio master iz filmske produkcije distribucije na u Španiji (Media Business School). Od 2009. imam producentsku kuću Novi Film koja ima tri kancelarije, u Beogradu, Sarajevu i Zagrebu što mi omogućava da svaki film finansiram iz Srbije, BiH i Hrvatske. Upravo sam završio dokumentarni film Dve škole, u koprodukciji sa Al Džazirom Balkans (Al Jazeera Balkans), i uz podršku Filmskog centra Srbije, Hrvatskog audiovizualnog centra, Ministarstva kulture i sporta kantona Sarajevo, te Otvorenog društva. Film je uvršten u Docs for Sale program IDFA u Amsterdamu, tako da zapravo ove godine imam dva filma na IDFI: Dve škole i Ruski film ceste.
Vaše Selo bez žena odavalo je utisak potencijala i za igrani film, te, da li vidite sebi i na polju igranih struktura?
Vrlo rado bih režirao i igrane strukture, režirao sam i par epizoda popularne TV serije Mile u borbi protiv tranzicije i stvarno je bilo uživanje raditi sa tako fantastičnim glumcima kao što je Zoran Cvijanović. Velika želja mi je da režiram igrani nastavak Sela bez žena, scenario je gotov i trenutno tražim finansijere. Razvoj scenarija je podržao Filmski centar Srbije, kao i Hrvatski audiovizualni centar. Kao što i sami znate, na konkursima se podrži maksimalno 10% od ukupno prijavljenih projekata, ali ja ne odustajem i čvrsto verujem da ću snimiti i taj film. Upornost i vera u sebe jedini su način da se film snimi jer je uvek lako odustati kada vas odbiju na filmskom fondu, a to se meni dogodilo veliki broj puta.
Razgovarao: Zoran Janković