Nagradu „Marko Glušac“ za najperspektivnijeg mlađeg montažera dugih i kratkih, igranih i dokumentarnih formi dobila je ove godine Mina Petrović. Priznanje će joj biti uručeno 10. decembra 2020. godine u Kombank dvorani, a u okviru 26. Festivala autorskog filma u Beogradu.

U saopštenju Fondacije „Marko Glušac“ stoji: „Mlada montažerka Mina Petrović je hrabra, radoznala i autentična u traženju i stvaranju sopstvenog filmskog sveta. Kao montažerka, ali i kao rediteljka Mina Petrović istražuje filmski jezik, eksperimentiše i pronalazi osoben, upečatljiv, maštovit i savremen filmski izraz. Polje njenog interesovanja i delovanja je široko i raznoliko, od dokumentarnih filmova, do filmskog eksperimenta.  Ovo je bila njena godina, kao montažerka je učestvovala u stvaranju dugometražnih dokumentarnih filmova Bliznaci satkani od sna, reditelja Seada Šabotića i Lee Vahrušev, kao i filma Pripadnost rediteljke Tee Lukač, eksperimentalnog filma Tesaurus reditelja Marka Grbe Singha, a režirala je i montirala dugometražni dokumentarni film Viktorija, 15. Posvećenost i strast prema filmu, istraživačka hrabrost i znatiželja, uveravaju nas da će Mina Petrović u narednim godina još više da bude prisutna i značajna u svetu filmske umetnosti. Njena predanost i istrajnost u poslu koji voli i kojim se bavi, podsećaju i pristaju duhu i delu velikog montažera Marka Glušca, čiju nagradu Fondacija ’Marko Glušac’ sa zadovoljstvom ove godine dodeljuje Mini Petrović.“

*

Mina Petrović je rođena 1991. godine u Beogradu. Završila je Srednju školu za dizajn i dipomirala montažu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Tokom 2020. godine dobila je Nagradu za najbolju montažu za film „Blizanci satkani od sna“ (Međunarodi filmski festival Beldocs) i  Posebnu nagradu za film „Viktorija, 15“, koji je režirala i montirala (Festival Dok’n’Ritam). O najnovijoj nagradi, Mina Petrović jeza sajt Filmskog centra Srbije rekla sledeće „Velika mi je čast što sam ove godine dobitnica nagrade Fondacije ’Marko Glušac’. On je, neosporno, bio jedan od najtalentovanijih filmskih montažera domaće kinematografije i mnogo mi znači činjenica da sam dostojna nagrade koja nosi njegovo ime… Evo kako mi je Marko pomogao da se odlučim za studije filmske montaže: pred kraj Srednje škole za dizajn, dala sam mu da pogleda neke svoje kratke dokumentarne filmove koje sam snimala sa drugaricom po školi. U to vreme sam se spremala za Fakultet primenjenih umetnosti. Nakon što je pogledao izmontirane filmiće, rekao mi je da obavezno pokušam da upišem filmsku montažu na FDU. I ja sam ga poslušala i pokazalo se da nisam pogrešila. Hvala Fondaciji ’Marko Glušac“’koja je prepoznala moj potencijal, baš kao i on.“

Naš recentni intervju sa mladom umetnicom pročitajte ovde.

*

Nagrada „Marko Glušac“ se dodeljuje najperspektivnijem mlađem montažeru dugih i kratkih, igranih i dokumentarnih formi. To priznanje već šestu godinu za redom dodeljuje Fondacija „Marko Glušac“, koju su osnovali reditelji, producenti, montažeri i prijatelji, ljudi koji su sarađivali sa Glušcem, jednim od naših najvećih filmskih montažera. Dobitnici nagrade „Marko Glušac“ u prethodnih pet godina bili su montažeri Lazar Predojev, Đorđe Marković, Jelena Maksimović, Davor Bosankić i Marija Šarac.

Podsećamo… Marko Glušac (1969-2012) je u kratkoj, ali vrlo plodnoj karijeri montirao više od 40 filmova i televizijskih projekata, počev od „Kaži zašto me ostavi“ (1993) Olega Novkovića do „Krugova“ Srdana Golubovića, čiju premijeru 2013. godine nije dočekao. U njegovom raznovsrnom opusu su svojevremeni generacijski hitovi „Munje“ i „Kad porastem biću Kengur“ Radivoja Andrića, dugometražni animirani „Tehnotajz: Edit i ja“ Alekse Gajića, niskobudžetni „Život i smrt porno bande“ Mladena Đorđevića, domaći blokbaster „Montevideo, Bog te video!“ Dragana Bjelogrlića, nagrađivane drame „Klopka“ Srdana Golubovića i „Hadersfild“ Ivana Živkovića, dugometražni dokumentarac „Zabranjeni bez zabrane“ Milana Nikodijevića i Dinka Tucakovića. Glušac je montirao i popularne TV serije „Vratiće se rode“, „Vojna akademija“ i druge.

Đ. B.