Nikola Medić je završio Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu i Nacionalnu filmsku i TV školu u Londonu, specijalizovao se za dizajn zvuka, i radi na srpskim i stranim projektima. Nedavno je u Los Anđelesu premijerno prikazan američki film „Terminal“ na kome je Medić bio zadužen za zvuk, pa sam to iskoristio kao povod da sa njim porazgovaram o njegovom holivudskom angažmanu i saradnji sa Margo Robi.
Koje je tačno bilo tvoje zaduženje na Terminalu i šta je ono obuhvatalo?
Na filmu sam radio kao supervizor zvučne montaže i dizajna zvuka a uz to sam bio i jedan od miksera, što u suštini znači da sam bio glavni čovek zadužen za zvučnu sliku filma. Moja zaduženja su obuhvatala sve u vezi sa kreativnim procesom stvaranja zvučne slike, od koncepta i ideja do egzekucije i miksa. Vodio sam tim od desetak ljudi, među kojima je bio i Jakov Munižaba koji je radio sa mnom na zvučnim efektima… Na Terminalu sam počeo da radim još za vreme montaže, što je prava retkost, kako u stranom tako i u srpskom filmu. Montažeru slike sam dostavljao zvučne efekte i dizajnirane zvukove koji su im bili potrebni, tako da je proces osmišljavanja zvučne slike tekao dosta organski sa montažom filma. Kada je slika zaključana imao solidnu predstavu o tome šta reditelj želi. Iako je film imao pristojan budžet, ja sam praktično radio dva posla. Bio sam supervizor koji komunicira sa rediteljem, producentom i timom, pravi kreativne odluke i u suštini se pita kako će film zvučati, ali sam istovremeno radio i kao montažer i dizajner zvuka, pretvarajući te koncepte u zvuk u filmu. Tako da je bilo prilično naporno i zahtevno. Čitava post-produkcijа zvukа trаjаlа je oko pet meseci.
Kako je došlo do toga da dobiješ poziv da radiš na jednom holivudskom filmu?
Radio sam zvuk za prethodni film ovog reditelja, kratki film Jusef je komplikovan (Yussef Is Complicated). Tako smo se reditelj Von Štejn i ja upoznali. Iako je budžet bio skroman, potrudio sam se da zvuk uradim što bolje, u čemu mi je takodje pomogao Jakov a film je prikazan u Torontu, gde je i nagrađen. Tada mi je reditelj rekao da piše scenario za dugometražni fima, i da ću ja raditi dizajn zvuka. Tako je i bilo. Montažer Terminala je studirao sa mnom tako tako da sam imao dvoje ljudi koji su garantovali za mene. Producenti su predlagali nekog drugog, ali sam na kraju ja dobio posao.
Koje su bile specifičnosti rada na Terminalu?
Od prvog razgovora sa rediteljem bilo je očigledno da će zvuk imati dosta bitnu ulogu. Film je zamišljen kao fuzija neo noir-a i retro futurizma, vizuelno je izuzetno stilizovan, prepun jakih boja, kontrasta i neona. Takva fotografija zahteva i smelu estetiku zvuka, tako da mi je to dalo dosta kreativne slobode. Sam film je veoma lud i neobičan, nešto između indi filma i velike holivudske produkcije. Reditelj je odrastao na pulp fiction i neo noir filmovima pa je film pun klišea, kojih se ne stidi, već ih prihvata oberučke i igra se sa njima. Tu su femme fatale, big brother zlikovac, beskrupulozni kriminalci, dobroćudni profesor, zagonetni domar… Priča polazi od nekih vrlo opštih mesta i onda razrađuje te ideje i razbija sve kalupe. Zbog toga je Terminal pun preokreta. Fotografija i zvuk prate takav tok filma, počinjemo relativno svedeno i obično, a završavamo over the top.
Kako je prošla saradnja sa rediteljem?
Saradnja sa rediteljem je bila sjajna. Von je bio vrlo otvoren zа sаradnju, ideje su uglavnom dolаzile sа moje strаne i ondа smo ih zajednički zadržavali ili trаžili novа idejna rešenjа. Čak me je i plašilo što su mu se vrlo često dopadale prve ideje koje sam predlagao, jer sam mislio da nećemo uspeti da vidimo koliko daleko možemo da poguramo film.. Međutim konstantno smo se trudili da dizajn zvuka izrasta iz priče filmа, sve je rаđeno je sа idejom dа je zvuk jedno od oruđa za pričanje te čudne priče.
Da li si upoznao i direktno sarađivao sa Margo Robi i, ako jesi, kako je to prošlo?
Imao sam priliku i zadovoljstvo da upoznаm i direktno rаdim sа Margo. Pred kraj post produkcije zvuka smo morali da snimimo naraciju i nahsinhronizaciju njenog lika u Los Anđelesu. Margo je sjajna i kаo glumicа i kаo čovek. Vrlo je tаlentovаnа i pametna, аli i veoma posvećenа i vredna. Ovo je prvi film koji je producirala sa kolegom i suprugom pod banerom Luckychaps (drugi je bio I, Tonya – za kojeg je nominovana za Oskara). Iako smo imali puno da radimo snimanje je prošlo sjajno jer je Margo pravi profesionalac. Sjajnu saradnju sam imao i sa Sajmonom Pegom u Londonu i Majkom Majersom u Njujorku. Vrhunski su glumci i genijalni komičari.
Kako je protekla premijera u El Eju?
Holivudske premijere su bukvalno kao na filmu – crveni tepih, poznate ličnosti, svečane toalete, paparaci i fanovi. Kad se pojavila Margo Robi, fanovi su toliko pomahnitali od uzbuđenja, da je obezbeđenje Arklajt bioskopa moralo da reaguje. Sve u svemu – sjajno iskustvo.
Razgovarao: Đorđe Bajić