Za sredu, 5. septembar, u Maloj Sali Doma kulture Studentski grad – DKSG (na Novom Beogradu) planirano je i zakazano prvo od dva predavanja Galine Maksimović o dokumentarnim filmovima Akademskog filmskog centra a u okviru ciklusa „AFC u kontekstu, 1958-2018“. Predavanja će počinjati u 20 časova, a ulaz je slobodan.
Pomenuta predavanja baviće se njihovom pozicijom u odnosu na eksperimentalne i igrane filmove, kao i smeštanjem u širi kontekst srpske i evropske produkcije. Iako su dokumentarci bili nešto manje zastupljeni u filmografiji AFC-a, nekolicina dokumentarista ovde je izgradila temelje svoje poetike.
Studentkinja dramaturgije Galina Maksimović predstaviće i analizirati brojne filmove iz dokumentarne produkcije AFC-a, stavljajući fokus na četiri autora (Ivanu Todorović, Ivana Mandića, Igora Toholja i Zorana Tairovića), uz kratke inserte i primere, kao i diskusiju sa publikom.
Sreda, 5. septembar, 20.00, Mala sala
AFC DOK 1: DRUŠTVENI DUELI
Filmovi Ivane Todorović i Ivana Mandića
Tematizovanje društvenih protivrečnosti i konflikata, kao i svojevrsni aktivizam, u osnovi su filmova Ivane Todorović i Ivana Mandića, istaknutih autora AFC-ovih dokumentaraca. Filmovi Ivane Todorović bave se temom „nevidljivih ljudi“: romskim pitanjem (Svakodnevica romske dece u Bloku 71, 2006), štićenicima doma za nezbrinutu decu nakon što postanu punoletni (Reprezent, 2009), pripadnicima transrodne zajednice (Ja kad sam bila klinac bila sam klinka, 2013)… Filmovi Ivana Mandića, pak, često se tiču problematike jugoslovenskog nasleđa: odricanja od partizanske borbe i antifašizma kroz promenu imena ulica (Nestanak heroja, 2009) ili sudskog rehabilitovanja snaga kolaboracije (Problem percepcije, 2011)…
Sreda, 12. septembar, 20.00, Mala sala
AFC DOK 2: SUBVERZIJA STVARNOSTI
Filmovi Igora Toholja i Zorana Tairovića
U filmovima Igora Toholja, istaknutog autora eksperimentalnih filmova AFC-a, subverzija stvarnosti dešava se upravo putem upliva eksperimentalnog u dokumentarnu formu. Toponimi su često „glavni junaci“ u Toholjevim filmovima: Bangla Borča (1999) predstavlja izmišljenu istoriju stvarnog mesta, sa jezičkim eksperimentima, Kino arhaik (2003) meša „stvarnost stvarnosti“ i stvarnost filma, a u Tri kape za čuvanje (2005) vidi se poigravanje sa arhivskim materijalom, a u Tački prekida (2007) oživljava bizaran svet mašinovođa koji postaju nenamerne ubice… U filmovima Zorana Tairovića, pak, anarhija autorskog imaginarijuma pravi subverziju u dokumentarnom svetu putem jezičkog i narativnog eksperimenta, najoriginalnije i najefektnije u filmu Crvenkapa (2008).
Zoran Janković