I Miloš Pušič, reditelj zapaženih dugometražnih filmova „Jesen u mojoj ulici“ i „Odumiranje“, bez mnogo premišljanja otkrio nam je svog favorita unutar fundusa srpske kinematografije. Njegov izbor pao je na ostvarenje „Biće skoro propast sveta” (1968) Aleksandra Petrovića. Pušić svoj izbor objašnjava sledećim rečima…
„Poslednji kolosek“ (1956) Živorada Žike Mitrovića omiljeni je domaći film Sare Radojković, mlade dramaturškinje, scenaristkinje filmova „Peti leptir“ i „Amanet“. Osim toga, kao što se da i videti iz priloženog, Sara Radojković veoma voli poeziju tako da se odlučila da svoju naklonost prema prvom domaćem kriminalističkom filmu izrazi uz pomoć stihova Slavka Janevskog.
Sasa Radojević, najproliferičniji autor srpskih garažnih/mikrobudžetskih dugometražnih filmova kao omiljeni domaći odabrao je film Pression Ljubomira Šimunića. Radojević Šimunićev film opisuje kao vrtoglavi prolazak kroz prizore koji zaslepljuju količinom informacija, dezorijentišu i potpuno hipnotišu.
Milan Konjević, koreditelj Zone mrtvih, te koscenarista Mamule i Procepa, upitan da izabere omiljeni mu domaći film, opredelio se za Već viđeno Gorana Markovića u kome glavne uloge tumače Mustafa Nadarević i Anica Dobra. Ovaj film je premijerno prikazan 1987. godine i još uvek slovi za jedno od najboljih srpskih ostvarenja osamdesetih.