Deset godina nakon što je Slobodan Milošević zbačen sa vlasti i demokratija je zvanično došla u Srbiju, društvo je još uvek u disbalansu, opterećeno korupcijom, nasiljem, štrajkovima radnika. Film prikazuje ovaj tranzicioni haos iz generacijske i lične perspektive. Troje mladih ljudi je dobilo kamere da nekoliko meseci vode svoje video dnevnike. Marija, Bane i Vladimir su pripadnici generacije koja sada predstavlja novu klasu tzv. “elitne margine” – uspešni studenti, budući umetnici i intelektualci, koji ne vide bilo koje mesto za sebe u budućnosti srpskog društva. Optuženi za letargiju i nezainteresovanost za dramatične društvene i političke događaje, u potrazi za ličnom srećom izgradili su svoje geto svetove, uprkos nedostatku novca, prilika za zapošljavanje, i stalne pretnje fizičkim nasiljem na ulicama. Iako su naizgled isključeni iz svakodnevne politike, bogatstvo njihovih karaktera i ličnog života u teškim okolnostima današnjice postaje borba za parče normalnog života. Na mestu gde lično postaje političko, pokazuje nam se da, posle svega, ipak postoji tračak nade.