Tokom čitave dosadašnje istorije ovaj narod nije prihvatio da ide putem prilagođavanja.
On se svesno suprotstavljao ovom već realizovanom sistemu vrednosti, nastojeći da sačuva autentičnost smisla onog što je moglo biti, a nije se desilo. Zato se dogodilo da bude sveden na jeftinu definiciju
i postao predmet zabave vulgarnih potreba najširih masa. Postao je podupirač ideologija.
U svemu tome postojala je u tom narodu nerealna, prikrivena tendencija ka političkom delovanju. Dugo vremena bili su zavedeni obmanjujućim pričama o sopstvenom značaju. Svaka iskrena namera, svaka želja da realno deluju završavala se optužbama drugih naroda za vulgarnost i neukost. Taj narod je tada zastrašen, pod senkom stajao – padao ispod svog pojma. Ako je i mogao društveno delovati, taj narod je to mogao samo posredno, pod tutorstvom. Stavaljao je u prvi plan glasnogovornike, persone kojima je mit bio pojam istine, a istinom je provejavao duh sećanja. Isti ti bi kapitalizovali sopstveni narod pod idejom liderstva. Taj narod je uvek bio negde, nikad u sadašnjosti. Danas je taj narod, kao i njegova kultura, uveliko napušten. Taj narod sa svojom funkcijom postaje teret i nepoželjan.
