Kao što smo vas već izvestili, prekjuče je u Beogradu u 79. godini preminuo Ljubomir Šimunić, fotograf i filmski autor. Tim povodom, prenosimo vam tekst Saša Radojevića, naravno, uz njegovu ljubaznu dozvolu za objavljivanje; tekst „Hipnotišući eros“ je sročen povodom dodeljivanja nagrade „Branko Vučićević“ Šimuniću na Festivalu meta filma u glavnom gradu naše zemlje. Još jednom se zahvaljujemo Saši Radojeviću. Evo tog teksta…
„Hipnotišući eros“
Šimunić je počeo da se bavi fotografijom sredinom 1970-ih, paralelno sa filmom (Pression, Gerdy, zločesta veštica, Summer Dreams), radeći foto-aparatom Polaroid SX-70 koji je prvi koristio u Beogradu. Polaroidi, uglavnom erotskog karaktera, bili su smešteni u crne svilene albume, a taj prvi opus nosio je naziv Svilena vremena.
Filmovi Ljubomira Šimunića (pogotovo Pression i Gerdy, zločesta veštica) najveća su demonstracija skopofilične snage u srpskoj kinematografiji. To je vrtoglavi prolazak kroz prizore koji zaslepljuju količinom informacija, dezorijentišu i potpuno hipnotišu. Bez jasnog reza, slike se pretapaju u višestruke ekspozicije i pulsirajući talože se jedna na drugu tvoreći palimpsest novog doba. Ritam tih slika koje nesumnjivo pripadaju podžanru meta filma dodatno je podcrtan fank muzikom.
Te slike preuzimane su iz televizijskog programa, holivudskih filmova ili su nastajale kao autorske erotske minijature. Takvim pristupom Šimunić se nadovezuje na princip aproprijacije koji je u domenu eksperimentalnog filma afirmisao Brus Koner. Inspiraciju u Konerovom filmskom postupku u srpskom filmu, pored Šimunića, pronašli su i Dušan Makavejev i Lazar Stojanović.
Razaznavanje elemenata od kojih su sastavljeni njegovi filmovi, pre svega, otkriva nesumnjivu Šimunićevu naklonost prema voajerističkoj erotici. Svojevrsnu posvetu Šimunićevom radu i odnosu prema erotskom iskazao je Milutin Petrović u filmu Petlja (2015).
Pažljiviji uvid u Šimunićeve radove detektuje i fascinaciju popularnom kulturom i urbanom svakodnevicom. Dugačke noćne vožnje po gradskim ulicama osvetljenim neonom pomešane sa vrtoglavom smenom filmskih prizora, na primer, od filma Pression čine delo blisko učinku psihodelije, koja u ovom slučaju podjednako proizvodi čulna i intelektualna zadovoljstva. Šimunićevi filmovi iz sedamdesetih godina prošlog veka privlače sve više pažnje u kontekstu prezentacije istočnoevropske psihodelične umetnosti, koja intrigira kreatore umetničkih festivala širom sveta.
Šimunić je tokom svog celokupnog rada indiferentan prema umetničkom establišmentu. Skoro nevidljiv i slobodan, Šimunić je kombinujući andergraund stav i opsesiju Holivudom kreirao ostvarenja neodoljivog erosa.
Saša Radojević
Nagrada „Branko Vučićević“ posvećena je sećanju na izuzetnog autora i prevodioca, tvorca pojma „srpska montaža“, koji je svojim scenarističkim opusom dao dragocen doprinos razvoju ovdašnjeg meta filma. Nagrada „Branko Vučićević“ uručena je Ljubomiru Šimuniću na Festivalu meta filma.