SRB ENG

Omiljeni domaći: Strahinja Mlađenović / „Život i smrt porno bande“ i „Otvorena“

6. авг 2017 | Autor: Zoran Janković





Prošle godine, upravo negde u ovo vreme, festivalsku premijeru na Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji imao je celovečernji prvenac mladog scenariste i reditelja Strahinje Mlađenovića, film Ona je živa, a ovog avgusta će Mlađenović učestvovati u programu Talents Sarajevo ovogodišnjeg Filmskog festivala u Sarajevu (Sarajevo Film Festival).

Evo šta nam je Strahinja Mlađenović otkrio na temu omiljenih mu domaćih filmova: „Mogao bih da igram na sigurno  i da ovde izaberem odlične filmove stare garde naših autora, kojih zaista ima na pretek. Na primer, nedavno mi je kolega, kao referencu za projekat na kome trenutno radim, otkrio film Samo ljudi Branka Bauera iz 1957. godine. Kakav film! Još uvek otkrivam koliko smo zaista velika kinematografija nekada bili. Ali mislim da je za mene kao mladog reditelja mnogo bitnije kakva kinematografija možemo postati.  Zato sam se odlučio za dva filma novijeg datuma koji su se, pored toga što pomeraju granice (srpskog ) filma, pojavili u prelomnim trenucima mog života i snažno uticali na mene kao autora.“

Živopisni junaci filma Život i smrt porno bande.

„Prvi film je svakako Život i smrt porno bande Mladena Đorđevića. Film je izašao neposredno pre nego što ću upisati studije režije i ohrabrio me u nameri da tokom tih studija pratim svoj osećaj i neprestano eksperimetnišem. Stvar koja me je najviše obradovala kod ovog filma je činjenica da ni ne pokušava da prati aktuelne trendove (kako u tehničkom, tako ni u narativnom smislu). Pored toga, film je angažovan do srži, ali bez trunke pamfletizma, što je veoma retka pojava u današnje vreme. Likovi su u potpunosti lišeni stereotipa, jedinstveni su, u isto vreme čudni i prelepi. Vidi se da Mladen gaji veliku ljubav prema svojim likovima i da ih pre svega razume, što je po meni najbitnije. Kada svemu tome pridodamo snažan i jedinstven autorski izraz autora, dobijamo jednu pobunu, sirovu (surovu), ali iskrenu, iz dubine duše.“

„Drugi film (ne po kvalitetu, već po vremenu nastanka) je Otvorena Momira Miloševića. Kao što se Mladenovim film pojavio u trenutku kada sam započinjao studije, tako se Momirov film pojavio nakon njihovog završetka, u trenutku mog ulaska u profesiju. Dovoljno je teško gajiti određene ideale i sopstveni unutrašnji osećaj tokom samih studija, ali još je teže zadržati ih kada si suočen sa zahtevima tržišta. Momirov film je, moglo bi se reći, u pravom trenutku obnovio moju odlučnost. Pored svih gore navedenih kvaliteta koje Otvorena deli sa Porno bandom, u ovom filmu presudna je i pripadnost žanru.  Zapravo, ne sama pripadnost, nego, po meni, jedan odmereni pomak unapred.  Horor žanr je oduvek bio nepravedno marginalizovan kao nešto manje vredno, „neumetničko“,  i već duže vreme jedino utočište pronalazi u domenu „komercijalnog zastrašivanja“. Mislim da je to čista glupost i veliki apsurd s obzirom da horor ima najveći potencijal za katarzu. Potencijal koji je, po meni, Momir odavno zapazio i u ovom filmu bogato iskoristio. Okupivši oko sebe ekipu mladih i izuzetno talentovanih ljudi, reditelj je svojim jedinstvenim autorskim pristupom jasno stavio do znanja da horor jeste umetnost. Da čudovišta dolaze iznutra, a ne iz izduvnih gasova pančevačke rafinerije.“

„Ova dva filma se ne mogu i ne trebaju porediti. Njihov zajednički imenitelj u mojim očima je to što sam, zahvaljujući njima i njihovim autorima,  ponovo u stanju  da nazrem budućnost srpskog filma.“

Otvorena, Jelena Puzić i Milena Đurović

Razgovor sa Strahinjom Mlađenovićem o prvencu mu, ostvarenju Ona je živ, možete naći ovde.

Zoran Janković