SRB ENG

Počelo snimanje filma „Leto kada sam naučila da letim“ u režiji Radivoja Raše Andrića

13. avgust 2020. | Autor: Đorđe Bajić




U četvrtak, 13. avgusta 2020. godine, na bazenu Sportsko-rekreativnog centa „Milan Gale Muškatirović“, počelo je snimanje novog filma poznatog srpskog reditelja Radivoja Raše Andrića. „Leto kada sam naučila da letim“ je, kako stoji u  najavi, „topla priča o odrastanju zasnovana na istoimenoj knjizi Jasminke Petrović“. Priča prati dvanaestogodišnju Sofiju, pred kojom je naizgled dosadno letovanje sa dve bake. Ipak, prvi poljubac, pomirenje sa otuđenom porodicom i suočavanje sa smrću pretvoriće ovo leto na idiličnom jadranskom ostrvu u neprocenjivo i nezaboravno iskustvo… Prvi dan snimanja posetio je direktor Filmskog centra Srbije – Gordan Matić.

Producentkinja Maja Popović otkriva pojedinosti: „Ovo je porodični film, dirljiva priča o pomirenju jedne porodice koju posmatramo iz ugla dvanastogodišnje devojčice, sve to duhovito, emotivno i sa puno optimizma. Kao porodični film, Leto kada sam naučila da letim poseduje sve elemente komercijalnog filma, ali isto tako ima jasnu autorsku viziju i pečat, i predstavlja jedan, nadamo se, visoko kvalitetan film čija će jedna od uloga biti oblikovanje i edukacija mlade bioskopske publike.“

Snimanje: Maja Popović, Milan Stojanović, Gordan Matić i Raša Andrić; foto Đorđe Bajić

Film nastaje po istoimenom romanu Jasminke Petrović, jedne od naših najznačajnijih i najčitanijih autorki za decu i mlade. Maja Popović smatra da će uspeh romana na kome je zasnovan scenario doprineti budućoj popularnosti filma, kao i njegovom kvalitetu: „Verujemo da da će scenario zasnovan na rado čitanom predlošku, a u kombinaciji sa energijom, umećem i duhovitošću Radivoja Andrića, biti aduti koji će privući publiku svih uzrasta.“  Scenario za film je napisala Ljubica Luković, a najvažnije uloge su poverene Klari Hrvanović (devojčica Sofija), Olgi Odanović (baka Marija), Snježani Sinovčić (baka Luce) i Žarku Lauševiću (deda Nikola).

Producent Milan Stojanović, foto: Đorđe Bajić

Dvanaestogodišnja Klara Hrvanović je već stekla zavidno iskustvo ispred kamere:  pojavila se u nekoliko reklama i ostvarila uloge u dva filma koja se trenutno nalaze u postporodukciji. Ipak, njen do sada najveći glumački zadatak tek sledi. „Sofija je od svih likova koje sam do sada tumačila možda nekako najbliža meni“, kaže ova talentovana devojčica. „Moji likovi u  filmovima 48 sati i jedan minut i Jedini izlaz bili su deo nekih malo mračnijih dešavanja, dok se Sofija suočava sa dilemama i problemima koje obično i imaju devojčice mojih godina. U pitanju je film o odrastanju, što je nešto sa čim sam u ovom trenutku lako mogla da se poistovetim… Moja filmska baka Olga Odanović mi puno pomaže da razumem lik i šta znači glumačka veština, dok Raša Andrić veoma dobro zna kako da pristupi glumcima i objasni im ono što je bitno. Na probama sam ponekad uspevala izvedem stvari za koje nisam imala pojma da su moguće, da ja uopšte i mogu da ih izvedem.“

Producentkinja Maja Popović, foto Đorđe Bajić

Radivoje Raša Andrić je srpskoj i regionalnoj publici poznat po kultnim komedijama „Munje!“, „Kad porastem biću kengur“ i „Tri palme za dve bitange i ribicu“, a „Leto kada sam naučila da letim“ predstavlja njegov povratak filmu nakon više od 15 godina pauze. Kada smo ga zamolili da svoj novi film uporedi sa svojim prethodnim režijama i objasni zašto je napravio toliku pauzu, Andrić je rekao: „U prošla tri filma sam se bavio mladim ljudima koji odbijaju da sazreju, a sad činim kopernikanski obrt i želim da snimim film o devojčici koja baš želi da sazre što je pre moguće… Pauzu san napravio zato što sam prilično probirljiv po pitanju scenarija. Radije za džabe uradim skript doktoring i vratim scenario koji mi se ne dopada nego da ga uzmem samo da bih nešto radio. Radije radim kao pomoćnik u filmu koji mi se dopada nego što bih radio kao režiser filma koji mi se polu dopada. Kroz moje ruke su svih ovih godina prošle gomile scenarija, ali samo tri-četri su zaista bila po mom ukusu. Ovo je jedan od njih. Privlači me taj izazov, moram priznati. I osećam da sam spreman za njega…“

Milan Stojanović i Gordan Matić, foto: Đorđe Bajić

Među Andrićevim umetničkim saradnicima su direktor fotografije Dušan Joksimović, montažer Dejan Urošević, kompozitor Vasil Hadžimanov, kostimografkinja Momirka Bailović, zatim scenografkinja Tajana Čanić Stanković iz Hrvatske, snimatelj zvuka Momčil Bojkov i maskerka Petja Simeonova iz Bugarske i VFX majstor Marek Jezo iz Slovačke.

Reditelj Raša Andrić, foto Đorđe Bajić

Producenti filma, Maja Popović i Milan Stojanović iz beogradske kompanije Sense Production, imaju ozbiljne planove sa svojim novim filmom: „Ambicija nam je, kao i u slučaju svih filmova koje radimo, da ovaj film traje i da se sa uživanjem gleda i za dest i za pedeset godina. Zatim, da kroz komunikativni film visokog kvaliteta angažujemo i edukujemo buduću publiku. I na kraju, ambicija nam je da film zabavi i rasplače stotine hiljada ljudi u punim salama širom regiona.“

Ko-producenti na „Letu kada sam naučila da letim“ su Ankica Tilić Jurić (Kinorama, Hrvatska), Mira Staleva i Stefan Kitanov  (Art Fest, Bugarska) i Katarina Krnačova (Silverart, Slovačka). Filmski centar Srbije je projekat za novi Andrićev film podržao u junu 2018. godine, a u kаtegoriji Sufinаnsirаnje proizvodnje domаćih dugometrаžnih igrаnih filmovа (ovаj projekаt je prethodno od strane FCS-a podržаn 2016. godine nа Konkursu zа rаzvoj scenаrijа i 2017. godine na Konkusu za rаzvoj projektа). Pored Filmskog centra Srbije, „Leto kada sam naučila da letim“ podržan je i od strane Hrvatskog audiovizuelnog centra, Bugarskog nacionalnog filmskog centra, Slovačkog audiovizuelnog fonda, potprograma Kreativne Evrope MEDIA, Filmske mreže Jugoistočne Evrope (SEE CN) kao i od strane pan-evropskog fonda Eurimaž (Eurimages). Nakon nekoliko radnih dana u Beogradu, ekipa filma se seli na hrvatsko ostvro Hvar na kome će biti snimljena glavnica filma.

Tekst i foto: Đorđe Bajić
Naslovna fotografija: Maja Medić