Krenulo je 21. izdanje Filmskog festivala u Tbilisiju, u Gruziji, koje će u onlajn vidu, naravno, odvijati sve do 20 decembra. U međunarodnom programu je i srpski film „Otac“ Srdana Golubovića, a u istoj selekciji u kojoj i ovo naše ostvarenje, nastalo i uz podršku FCS-a, našli su se i najnoviji filmovi Tomasa Vintberga, Anješke Holand, Ejbela Ferare, Fransoa Ozona, Kristijana Pecolda, Seli Poter, Amosa Gitaija, Ivana Tverdovskija…
Podsećamo, nedavno je Goran Bogdan dobio zvaničnu nominaciju za nagradu Evropske filmske akademije (EFA Awaeds) upravo za pokazano na glumačkom planu u Golubovićevom Ocu. Film Otac je svetsku premijeru imao na ovogodišnjem Berlinskom filmskom festivalu, u zvaničnom programu „Panorama“. Novi Golubovićev film nastao je kao koprodukcija Srbije, Francuske, Nemačke, Hrvatske, Slovenije i Bosne i Hercegovine, i uz podršku Filmskog centra Srbije. Film je prikazan i na brojnim drugoim referentnim međunarodnim filmskim festivalima širom planete.
U Berlinu, Otac je dobio dve nagrade. Pripala mu je Nagrada publike, koja je po 22. put dodeljena najbolje ocenjenom filmu u programa Panorama. Gledaoci su tokom trajanja festivala bili u prilici da ocene filmove u okviru ovog programa (ove godine ih je bilo 36 u konkurenciji), a film sa najvišom prosečnom ocenom proglašen je za najbolji – ove godine u igranoj konkurenciji najvišu prosečnu ocenu je imao upravo naš predstavnik. Uz to, Ekumenski žiri na Filmskom festivalu u Berlinu odlučio je da najboljim u programu „Panorama“ proglasi upravo film Otac. Nagrade ekumenskog žirija, koji okuplja stručna lica evanđelističke i katoličke crkve, dodeljuju se filmovima koji senzibilizuju gledaoce za duhovne, ljudske i društvene vrednosti. Golubović je 2013. godine dobio nagradu Ekumenskog žirija i za film Krugovi. A na ovogodišnjem FEST-u Nagrada za najbolju mušku ulogu pripala je Goranu Bogdanu za lik Nikole Stojkovića u ovom ostvarenju Srdana Golubovića.
Sinopsis glasi: Zapuštena i rastrojena žena dolazi pred fabriku s dvoje male dece i preti da će da se zapali ako njenom mužu ne isplate zaostale plate i otpremninu. Niko ne reaguje, ona se zapali uz vrisku i plač svoje dece. Nikola radi kao nadničar, pre dve godine je dobio otkaz u fabrici, koja je otišla u stečaj. Kada mu jave šta se desilo Nikola dotrčava do fabrike i saznaje da je žena odvedena u bolnicu, a da je decu preuzeo Centar za socijalni rad. U Centru za socijalni rad Nikoli govore da su deca već smeštena u hraniteljsku porodicu i da će tamo da ostanu, sve dok se ne utvrdi da li Nikola ima adekvatne uslove da brine o njima. Kada sazna da su mu deca oduzet, Nikola odlučuje da iz protesta, očaja i potrebe da dokaže i sebi i drugima, krene peške za Beograd u ministarstvo, da traži pravdu i pravo na svoju decu. Nikola sa rancem na leđima kreće za Beograd, nošen jedinom stvari koja mu je preostala u životu – ljubavi prema svojoj deci. Otac je film o čoveku kome su zbog siromaštva oduzeli decu, gubitniku, odbačenom i poniženom čoveku, koji kroz svoje putovanje, hodajući od svog sela na jugu Srbije do prestonice, sa kraja na kraj zemlje, iz protesta, dostojanstva, želje da dokaže i sebi i drugima, iz očaja – postaje heroj.
Oca Nikolu u filmu tumači Goran Bogdan, dok su uloge dece poverene Ajli Šantić i Muharemu Hamziću, koji su prvi put na filmu, nakon što su prošli kasting u kome je učestvovalo više od 250 dece. Ostale uloge tumače: Boris Isaković, Nada Šargin, Milica Janevski, Vahid Džanković, Jovo Maksić, Nikola Rakočević, Milan Marić… Scenario za film potpisuju Srdan Golubović i Ognjen Sviličić, direktor fotografije je Aleksandar Ilić. Film je montirao Petar Marković. Kostimografkinja je Ljljana Petrović, a scenografi Goran Joksimović i Predrag Petrović. Muziku za film je komponovao Mario Šnajder.
Zoran Janković