Marko Novaković, filmski i TV reditelj, odgovorni urednik Redakcije dramskog i domaćeg serijskog programa RTS i urednik serije Ubice mog oca, za portal FCS-a govori o uspeh prve kriminalističke serije Javnog servisa.
Predstavite nam novu seriju RTS-a, Ubice mog oca? Ko su ključni saradnici angažovani na njenom nastanku?
Serija Ubice mog oca nastala je po scenariju Nataše Drakulić i Predraga Antonijevića, koji je i reditelj serije. Radnja počinje tako što mladi inspektor beogradske policije Aleksandar, uprkos svom problematičnom ponašanju, dobija važan slučaj – ubistvo ćerke uglednog srpskog biznismena čija firma gradi najveći stambeno-poslovni kompleks u regionu. Aleksandru je stalno u mislima i nikad rešeno ubistvo njegovog oca Mileta, takođe policijskog inspektora. Kada otkrije da su ta dva ubistva možda povezana, za njega rešavanje ubistva mlade devojke postaje misija za koju je spreman da se upusti u svaki rizik dok ne sazna ko je počinilac tog zločina. Od početka rada na seriji držali smo se modela serija sa sličnim zapletom koje su rađene u svetu. Predrag Antonijević već duže vreme živi i režira u Americi i njegovo profesionalno iskustvo bilo je veoma dragoceno u pripremi svih segmenata vezanih za realizaciju ove serije. Početkom godine projekat je za RTS preuzela izvršna produkcija Work in Progress koja je poslednjih godina radila sa mnogim inostranim produkcijama koje su svoje filmove snimali u Srbiji. Izabran je tim vrhunskih saradnika: direktor fotografije Miloš Kodemo, scenograf Jelena Milinović, kostimograf Momirka Bailović, kompozitor Aleksandra Kovač, montažer Filip Dedić… Angažovanjem Vuka Kostića za glavnu ulogu u seriji mislim da smo napravili pravi potez. A tu je i veliki deo izvanrednih srpskih glumaca svih generacija. Nemoguće je pomenuti ih sve u ovome tekstu, ali publika ih je već kroz seriju upoznala i prihvatila likove koje tumače.
U ponudi RTS-a do sada nije bila nijedna domaća serija kriminalističke tematike… Kako je došlo do realizacije Ubica mog oca? Zašto baš kriminalistički žanr i zašto baš sada?
Nekoliko godina unazad u Redakciju dramskog i domaćeg serijskog programa RTS-a stižu brojni scenariji za savremenu seriju sa kriminalističkom tematikom. Šalju ih i naši eminentni scenaristi koji već iza sebe imaju mnoge realizovane igrane projekte u drugim žanrovima. I prethodnih godina smo imali želju da snimimo seriju ovakve tematike ali, eto, nije se dogodilo. Ja sam lično bio veliki zagovornik ideje da RTS snimi svoju savremenu krimi seriju. Pratim mnoge kriminalističke serije koje se proizvode u svetu i posmatram taj fenomen njihove popularnosti i komunikativnosti sa publikom. Mislim da smo dobru domaću krimi seriju zaslužili još mnogo ranije jer ovaj žanr je jedan od najvećih svetskih trendova decenijama unazad. Ove godine, konačno smo uspeli u toj nameri.
Da li ste zadovoljni rejtingom i šerom prve epizode?
Gledanost prve epizode serije Ubice mog oca je odlična! Rejting 15.5, šer 33.3 i ukupan udeo u populaciji od 46.4 procenata gledalaca u Srbiji koji je pratio prvu epizodu serije nadmašio je čak i našu predviđenu projekciju gledanosti. Gledanost druge epizode je čak i bolja u odnosu na prvu (rejting: 15.8; šer: 33.3). Istina je da smo očekivali visok rejting, ali smo bili i oprezni s obzirom da se domaće serije ovoga žanra nisu do sada proizvodile i prikazivale kod nas. Raduje me što smo pravilno procenili potrebe naše publike za ovakvom vrstom sadržaja i trudićemo se da nam i ubuduće igrani program bude što bogatiji i raznovrsniji u ponudi.
Da li uspeh Ubica mog oca može dovesti do snimanja sličnih sadržaja? Da li ste ispratili reakcije publike i esnafa?
Mislim da smo sa serijom Ubice mog oca, u svakom segmentu, odgovorili na postavljeni zadatak na pravi način: uzbudljivom pričom punom ritma, odličnom produkcijom koja je prati, vrhunskim srpskim glumcima koji se u seriji pojavljuju… Imam osećaj da smo sa ovom serijom otvorili vrata žanru kriminalističkih serija na domaćim televizijama i u godinama koje su pred nama. Dobijamo različite vrste kritika i komentara i naravno da nisu svi u superlativu. Ali većina kolega nam daje podršku za ovaj projekat, kao i sama publika. Dobro je da su mišljenja i stavovi o seriji različiti ali najbolje od svega je da se o njoj intenzivno razgovara u javnosti. Mislim da je još uvek rano da dajemo konačan sud o Ubicama mog oca. Emitovane su tek dve epizode i nepodeljeno je mišljenje među kolegama i publikom da je druga epizoda bila još uzbudljivija i dinamičnija od prve.
U toku snimanje još jedne RTS-ove serije kriminalističke tematike, Senke nad Balkanom. Šta nam možete, u ovoj početnoj fazi, otkriti o ovom projektu?
Radnja serije smeštena je u tridesete godine prošloga veka. Kao osnovni ambijent za odigravanje glavne okosnice radnje ovog serijala odabran je Beograd toga vremena. U središtu događanja su i njeni glavni likovi: pedesetogodišnji inspektor kriminalne policije Andra Tanasijević – Tane i njegov novi saradnik, mladi forenzičar Stanko Pletikosić. Beograd je predstavljen kao mesto u kojem se kriminal svodi na klasične pljačke i ubistva, ali u kome najveće probleme ipak prave ratovi opijumskih kartela kojima je on samo trasa za dalji šverc skupe i cenjene droge ka Evropi i Americi. Pravi zaplet započinje na jednom maskenbalu na kojem je okupljen sav „krem“ Beograda i na kojem se dogodi svirepo i veoma neobično ubistvo. Senke nad Balkanom nisu klasična kriminalistička serija. U svojoj osnovi to je politički triler – drama, sa elementima mistike. Kreativni koncept serijala je historical fiction (istorijska fikcija), što podrazumeva kombinovanje stvarnih i izmišljenih događaja, kao i kombinaciju istorijskih ličnosti sa fiktivnim likovima. Ali rediteljski zahvat i rukopis trebalo bi da prati sva zadata pravila žanra dramskog trilera.
Koliko je teško prilikom uređivanja dramske/serijske RTS ponude izbalansirati kvalitet i komercijalni aspekt, potrebe tržišta? Koliko se ukus publike može modifikovati ponudom novog, kvalitetnog sadržaja?
Ključ za odgovor na ovo pitanje leži u raznovrsnosti ponude. Produkcioni kvalitet mora da bude na visokom nivou o kojoj god da se našoj igranoj seriji radi. Mislim da RTS jedini u ovoj zemlji, ceneći celokupnu igranu TV produkciju koju ona proizvodi, to i ispunjava. Narod smo koji, već decenijama unazad, najviše voli da gleda porodične komedije. Poslednjih godina odlično prolaze i ljubavne drame, serije koje se odigravaju u epohi i serije smeštene u ambijent sela. Ali to svakako ne sme da bude sve od ponude. Lagano se vraćamo i ekranizaciji velikih dela srpske književnosti, istorijskim i biografskim serijama, a evo snimili smo i kvalitetnu kriminalističku seriju. Naš dramski program jedini istrajava i u žanru televizijskog filma a nekoliko naših ostvarenja je u periodu od poslednjih nekoliko godina učestvovalo na brojnim filmskim festivalima na kojima su osvajane brojne nagrade za filmove snimljene u produkciji RTS-a. Možda ćemo, jednoga dana, snimiti i prvu srpsku SF ili horor igranu seriju, ko zna? Važno je da nikada ne prestanemo pratimo ono što se dešava u svetu televizije i verujemo u sopstvene snage i autore.
Razgovarao: Đorđe Bajić