Procep živi svoj festivalski život, uskoro sledi premijera treće sezone serije Vojna akademija, u postprodukciji se nalaze Izgrednici. Dejan Zečević, reditelj svih pomenutih ostvarenja i član žirija tekućeg festivala Dead Lake, nije mnogo oklevao prilikom izbora svog omiljenog sprskog filma – odlučio se za Variolu veru (1982) u režiji Gorana Markovića, film koji mu je pažnju privukao još u detinjstvu. Evo i obrazloženja…
„U film sam se zaljubio dosta rano, kao klinac. Po prirodi stvari, moja prva ljubav su bili žanrovski filmovi. Kada sam po prvi put pogledao Variolu veru, shvatio sam da horor žanr može da funkcioniše i u domaćem filmu. Taj film me je, prilikom prvog gledanja, potpuno prestravio. Kasnije, gledajući ga u narednim godinama mnogo, mnogo puta, primećivao sam sve više i više njegovih kvaliteta. Shvatio sam da je Goran Marković na jedan fantastičan način uspeo da spoji žanr sa socijalnom pričom i društvenom vivisekcijom, kod njega se oni se prožimaju i ne smetaju jedno drugom.“
„To je po meni sjajan primer žanrovskog filma koji nije nategnut, nije pokušaj imitacije stranih žanrovskih obrazaca. U svom T.T. sindromu sam napravio jedan omaž Markovićevom filmu, tako što sam za jednu od uloga angažovao Džemaila Maksuta koji u Varioli veri glumi Halila Redžepija, pacijenta zaraženog velikim boginjama. Maksut je bio predivni gospodin koji nam je pričao avanture sa snimanje Variole vere. Sećam se njegove priče o Festivalu glumačkih ostvarenja u Nišu. Naime, Maksut je za Markovićev film dobio povelju za najbolju epizodnu ulogu. Prilikom ceremonije dodeljivanja nagrada, primetio je da njegove kolege druge laureate grle i ljube, a njega niko. Uloga zaraženog je bila toliko ubedljiva, da su svi još uvek bili pod utiskom i nisu, makar podsvesno, smeli da mu priđu. Morao je da objašnjava kako nema velike boginje.“
Đ. B.