Danas će na portalu Filmskog centra Srbije svoj omiljeni domaći/srpski film predstaviti Mladen Teofilović, mladi direktor fotografije koji je, između ostalog, učestvovao i na nastanku nagrađivanog kratkog filma „Mi smo videli leto“. Pročitajte…
Mladen Teofilović kaže da mu je pitanje o omiljenom domaćem filmu bilo poprilično dobrodošlo, jer nikada zapravo nije razmišljao koji mu je domaći film najdraži i zbog čega. Teofilović se odlučio za ostvarenje Olege Novkovića, a evo i zašto: „ U misli mi navire more domaćih filmova, ali definitnitivno se nije lako odlučiti za omiljeni, pa bih onda izdvojio onaj koji mi je u trenutku kada sam ga gledao bio najteži za gledanje. Gorčina koju je za sobom ostavio Sutra ujutru Olega Novkovića, atmosfera koja usisa gledaoca od prvog minuta filma, iskrenost, sirovost i verizam koji grade već vidjenu, ali autentičnu stilizaciju… Sve su to neki faktori koji su meni zapravo, sada sa neke vremenske distance od gledanja filma, vratili nadu i motivisali me da se bavim čime se bavim i istrajem u tome, koji su imali nekakav edukativni karakter u ličnim, emotivnim, profesionalnim procesima.“
„Ostali filmovi koje sam uzeo na razmatranje su filmovi koje sam nebrojeno puta odgledao, koje volim, znam napamet svaku repliku, glumačku postavu… ali mislim da u tome nije štos. To me podseća na situacije kada ti profesor književnosti u srednjoj školi kaže da ne prepričavaš lektiru nego izneseš ideju i svoj stav o tome, a do toga je sigurno teže doći… Sutra ujutru, dakle, ne bih mogao da prepričam ili citiram, ima tu mnogo rupa u sećanju, ali ono što ga izdvaja od ostalih je što pri osvrtu na njega u glavi postoji objedinjena slika filma, osećanje koje ta slika izaziva, energija kojom zrači. Vodeći se ovim instinktivnim, možda pomalo naivnim principom u odabiru, definitivno bih spomenuo i Tilva Roš Nikole Ležaića, Klip Maje Miloš , dokumentarac Kavijar konekšn Dragana Nikolića, Krugove Srdana Golubavića i verovatno još neke koje sam ovaj put nažalost zaboravio. Svi ti filmovi, bez obzira na tematiku kojom se bave, ostavljaju na mene jak utisak. Sadrže neki aspekt koji iziskuje promenu i ima pozitivno dejstvo u ciklusu mog ličnog i filmskog sazrevanja i izražavanja.“
Naš intervju sa Mladenom Teofilovićem pročitajte ovde.
Đ. B.