U petak, 13. decembra, u Dvorani Kulturnog centra Beograda (DKC) biće održana specijalna projekcija zapaženog debitantskog dugometražnog filma ‚‚Moj jutarnji smeh“. Projekcija će početi u 21 čas, uz prisustvo glumačke i autorske ekipe i razgovor sa publikom. Ovaj film je, podsećamo, nedavno poneo glavne nagrade na 25. Festivalu autorskog filma u Beogradu i šestom PAFF-u u Pančevu, a nastao je uz podršku i Filmskog centra Srbije.
Evo predstavljanja filma rečima scenariste i reditelja Marka Đorđevića….
O čemu je film Moj jutarnji smeh?
To je priča o zakasnelom odrastanju tridesetogodišnjaka Dejana koji konačno gubi nevinost. Sve to, u širem smislu, govori o jednoj generaciji koja je odrastala „pod staklenim zvonom“ i čiji su roditelji pokušavali da sačuvaju decu od surove realnosti. Sada, kada su roditelji izgubili dostojanstvo i snagu i kada su porodice počele da se urušavaju, njihova deca, već odrasli ljudi, konačno moraju da preuzmu odgovornost i suoče se sa životom.
Kako se rodila ideja za ovaj film?
Ideja za ovaj film mi je došla kada sam iz čiste radoznalosti otišao kod lokalnog vidovnjaka. Razgovor ni najmanje nije tekao u pravcu u kom sam ja to očekivao. On, vidovnjak, je proveo podosta vremena ne predviđajući budućnost, već pričajući o mom seksualnom životu. Neke stvari koje je on izgovorio su bile istinite, neke nisu, ali reči koje je koristio i strast sa kojom ih je izgovarao su bili tako snažni da sam ih, čim sam stigao nazad kući, zapisao, strahujući da bih mogao da ih zaboravim. Tu je sve otpočelo, i ubrzo sam krenuo da se prisećam prizora, kako iz mog tako i iz života ljudi iz mog okruženja, prizora koji su po autentičnosti mogli da se mere sa tom ’scenom sa vidovnjakom’. Onda sam, kada je scenario bio završen, shvatio da sve scene govore o mladom čoveku koji se bori sa sumnjom u samoga sebe i to u po njega veoma stresnim i neprijatnim situacijama.
Šta gledaci mogu da očekuju od njegovog debija:
Teško mi je da analiziram ovaj film koji smo snimili, a samim tim i da imam jasna očekivanja o reakciji gledalaca na njega. Film je nastao mukotrpnim radom da se dođe do specifičnosti i autentičnosti a koliko smo u tome uspeli ja ne mogu da sudim. Ono što bih voleo da se iz filma vidi je naša ljubav prema sedmoj umetnosti, prema replikama, glumi, atmosferi u kadrovima i naša ljubav prema ljudima.
Moj jutarnji smeh je nastao po scenariju Marka Đorđevića, koji je film režirao i montirao. Od saradnika treba izdvojiti: direktora fotografije Stefana Milosavljević, kostimografkinju Lilu Vuković i scenografkinju Mariju Kojić; kao i dizajnera zvuka Stevana Miloševića, montažere zvuka Borisa Zaborskog i Prvoslava Živanovića, miksera zvuka Kostasa Fylaktidisa i koloristkinju Eszter Nagy. Glavnu ulogu, Dejana, tumači Filip Đurić. Njegove partnerke su Jasna Đuričić i Ivana Vuković, dok zapaženu epizodu vidovnjaka tumači Nebojša Glogovac kome je ovo jedna od poslednjih uloga na filmu. U Mom jutarnjem smehu glume i Bratislav Slavković, Stefan Trifunović, Momčilo Simić, Snežana Tatalović, Sonja Isailović i drugi.
Film je nastao u produkciji produkcijske kuće Altertise, u koprodukciji sa Cinnerent produkcijom, a uz podršku Filmskog centra Srbije i Grada Kragujevca. Producent filma je Miloš Pušić, koproducent je Ivica Vidanović, a izvršni producent je Stefan Jevđenijević.
Film traje 94. minuta.
Z. J.