U program i ponudu ovogodišnjeg izdanja Međunarodnog ženskog filmskog festivala u Bejrutu, koje će se održati od 13. do 18. marta, uvršten je i srpski film Kozje uši reditelja Marka Kostića, nastao po scenariju i u produkciji Vladislave Vojnović. Pomenuti festival se održava pod sloganom „Osnaživanje žena“ i bavi se, između ostalog, temama rodne ravnopravnosti, seksualnih identiteta, porodičnog nasilja a kroz oko kamere i kroz film kao medij koji služi i kao prozor u društvo i posebno na mesto žena u njemu.
Kozje uši su ekranizacija istoimenog romana Vladislave Vojnović; roman je objavila kuća Dereta, koja je 2013. upravo za Kozje uši ovoj autorki dodelila nagradu Miroslav Dereta, da bi ovaj roman ubrzo potom dobio i nagradu Stevan Sremac. Film Kozje uši, podsećamo, nova je saradnja scenaristkinje Vladislave Vojnović i reditelja Marka Kostića – njih dvoje 2008. zajedno su uradili takođe dugometražni igrani film, Princ od papira.. Glavnu ulogu, lik Stojanke, tumači Gorica Popović, a zapažene uloge ostvarili su i Slobodan Ćustić, mlada Milica Spasojević, te Nikola Kojo; pored njih u Kozjim ušima igraju i braća Sergej i Branislav Trifunović, te Tomislav Trifunović, Goran Radaković, Anđelka Prpić, Pavle Marković, Ivan Mihailović… Autorka romana, Vladislava Vojnović, potpisuje i scenario za ovaj film, a ona je ujedno, uz direktora fotografije Miloša Spasojevića, i producent ovog ostvarenja. Scenograf filma je Dejan Anđelković, kostimograf Boris Čakširan, originalnu muziku za Kozje uši komponovao je čuveni Aleksandar Habić, a montaža je delo Almira Kenovića i Petra Jakonića.
Priča Kozjih ušiju počiva na motivu borbe za opstanak. Glavnu junakinju, baba Stojanku, sticajem okolnosti iz grada i studija, život je vratio u rodno selo. Sada, u svojim šezdesetim godinama, u južnom Banatu odgaja unuke, četrnaestogodišnju Sofiju i osmogodišnjeg Stevana, čiji su roditelji otišli u inostranstvo trbuhom za kruhom. Sa ćerkom koja je davno otišla u Ameriku, baba Stojanka nema kontakt već godinama i pati zbog toga. Iako rođena u selu, Stojanka se ne uklapa u tipičan seoski milje, pa je njen karakter u stalnom sudaru sa sredinom u kojoj živi. Stojanka pokušava da preživi kako zna i ume. Sin i snaja ne šalju pare, a i retko se javljaju, pa baba Stoja, kroz niz tragikomičnih situacija, pokušava da kupi unuci nove patike, unuku željeni bicikl, popravi krov na kući koji prokišnjava, zaradi gledajući u šolju za pare, nameštajući iščašene ruke i noge, ostavljajući zamke za zečeve u šumi… U filmu, baš kao i romanu na kome je zasnovan, svoje mesto naći će i Stojankina neprežaljena ljubav iz mladosti, seoski sveštenik, lovac, odbegla deca, ali i Bitlsi, jer od čoveka sa kojim je ostala trudna baba Stojanka, kao uspomenu, ima samo jednu polomljenu singl ploču.
Kozje uši će u Bejrutu, uz trinaest drugih ostvarenja, biti prikazane u programu u čijem fokusu je dugometražni igrani film.
Zoran Janković