U Beogradu je nedavno okončano snimanje „Smene“ (engleski naslov: „Real News“), kratkog švajcarsko-srpskog filma, podržanog od strane Filmskog centra Srbije u kategoriji manjinskih koprodukcija. „Smenu“ je režirao Luka Popadić, a u fokusu ove filmske priče nalazi se bombardovanje RTS-a i Srbije tokom 1999. godine, kao i uzroci/posledice tog čina.
Priča „Smene“ prati mladog američkog TV reportera Džejmsa koji 1999. godine dolazi u Beograd sa jakim profesionalnim ubeđenjima i verom u slobodu. Shvativši da izveštavanje u ratu i bombardovanju Srbije baš nije crno-belo i postavši svestan medijskih manipulacija, Džejms je nakon uništenja zgrade RTS-a primoran da donese tešku profesionalnu i moralnu odluku. Scenario za film je napisao Luka Popadić, zajedno sa Tamarom Baračkov.
Film „Smena“ produciraju švajcarska producentska kuća Cognito Films (producent Rajko Jazbec) i dve srpske producentske kuće: Prababa produkcija (producentkinja Jovana Nikolić) i Stanković i sinovi (producent Marko Stanković). Direktor fotografije je Paskal Rajnman (Pascal Reinmann), dok je Anđela Zebić pridružena producentkinja. Glavnu ulogu u filmu tumači britanski glumac Rajan Vitl (Ryan Whittle), a u filmu takođe glume Nebojša Ljubišić i Džejn Slevin (Jane Slavin).
Rajan Vitl nam je o svojoj ulozi ispričao: „Džejms je mlad, neiskusan novinar kome se prosto desi da izveštava o bombardovaju Beograda. Doživljavam ga kao nekog ko nikada nije bio preterano vešt, nikada mu ništa nije išlo od ruke, i sada, kada je pred njim životna prilika za napredovanje u karijeri, očajnički pokušava da uspe i pronađe svoju svrhu. Isprava, ta svrha je idealistička, donekle naivna. Tada mora da se odluči: ili da ne odustaje od svojih uverenja, ili da ih pregazi i postane deo novinarske zajednice, što mu je san već veoma dugo.“
„Smatram da je Džejms veoma zanimljiv lik, a posebno me fascinira način na koji ljudi doživljavaju moral i koliko su spremni daleko da odu kako bi postigli svoj cilj. Moral je fluidan, svako od nas je sposoban da bude i veoma milostiv i ekstremno zao. Uvek je uzbudljivo procenjivati gde se lik koji tumačite nalazi na toj skali, koliko mu je još potrebno da pređe liniju. To vas natera da razmišljate i o tome koja je vaša cena, za koliko bi mogli da vas kupe. Svestan sam da i ja imam svoju cenu, samo nisam siguran koja je. Ispitivao sam svoje lične granice i zatim ih dovodio u vezu sa likom koga tumačim, što je za mene bilo izvanredno iskustvo.“
Raditelj Luka Popadić je rođen u Švajcarskoj gde je i odrastao. Studirao je istoriju i političke nauke u Cirihu. Radio je kao asistent režije u čikaškom Gudmen teatru, kao grafičar u Cirihu i takođe u berlinskoj produkcijskoj kući Pandastorm Pictures. Kao oficir švajcarske vojske učestvovao je u operacijama u za OEPS u Bosni i Hercegovini i u Crnoj Gori. Završio je petogodišnju školu za filmsku režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 2014. godine, kada je i stekao zvanje mastera. Povodom završetka snimanja, Popadić je rekao: „Veoma sam srećan što smo uspeli da snimimo ovaj film, tim pre što su koprodukcije u kratkom filmu teško ostvarive. Vrsna međunarodna ekipa bila mi je garant da će ono što smo snimili biti kvalitetno.“
Igrani i dokumentarni filmovi Luke Popadića prikazani su i nagrađivani na preko 100 festivala u zemlji i svetu. Trenutno radi na dugometražnom dokumentarcu koji oslikava služenje švajcarske vojske i na kratkom igranom filmu „Smena“, o kome je i reč u ovom tekstu. Predaje i bavi se umetničkim istraživanjem na Univerzitetu umetnosti u Cirihu, doktorand je na doktorskim studijama na FDU u Beogradu. Obrazlažoći svoju želju da snimi film upravo na ovu temu, Luka Popadić je istakao: „Postoje dva glavna razloga zbog kojih sam se upustio u snimanje Smene… Tokom bomardovanja 1999. godine bio sam u Švajcarskoj i veoma me pogodilo što je javno mnjenje na Zapadu toliko jednostrano izveštavalo o događajima u bivšoj Jugoslaviji. Pitao sam se kako je do toga moglo da dođe u navodno slobodnom društvu. A drugo pitanje je meni, a i verujem mnogim mojim kolegama iz filma izuzetno blisko… Koliko smo spremni da odstupimo od svojih ubeđenja zarad uspeha (festivalskog, fondovskog, komercijalnog…) i sami sebe da ubedimo da ona nikad nisu postojala? Smena je film koji otvara ova pitanja.“
Đorđe Bajić
Foto: Željko Dražović