Film „Pripadnost“ imaće svetsku premijeru sutra, 8. septembra, na Beldocsu. O ovom pedesetominutnom dokumentarcu razgovarali smo sa mladom rediteljkom Teom Lukač.
Kako je došlo do toga da postaneš deo projekta koji istražuje sudbine Podunavskih Švaba?
Film je nastao je pre svega zahvaljujući izuzetnoj višegodišnjoj želji produkcije da se ova priča ispriča, a za mene se desio nenadano, između druga dva projekta na kojima trenutno radim. Drugi svetski rat smatram uvek relevantnom temom – da se istorija ne bi ponavljala ne smemo da je zaboravimo.
Koliko ti je ta tematika bila poznata pre nego što si počela da radiš na filmu i zašto misliš da je važno da ova priča bude ispričana?
Bili su mi poznati neki fragmenti, ali zapravo sam je otkrila u svojoj celosti nakon početka rada. Međutim, iako je istorijska situacija o kojoj film govori stvar prošlosti, kompleksnost ljudskih sudbina je uvek aktuelna tema, a ova je posebno kompleksna. Na pitanja koja film postavlja nema lakih odgovora, ali mislim da je važno da barem pokušamo da ih pronađemo.
Kako je tekao odabir sagovornika i prikupljanje građe? Šta si sve od izvora koristila i da li si gledala i druge filmove na ovu temu?
Zanimljivo je da su mnogi materijali postali dostupniji javnosti tek tokom proteklih petnaestak godina. Pre toga, sem statističkih i usmenih predanja, nije posvećena posebna pažnja sudbini pobeđenih, te odsustvo znanja o tome i ne čudi. Gledala sam i strane i domaće sadržaje, čitala knjige, rasprave i svedočanstva do kojih sam uspela da dođem i sve mi je bilo novo i navodilo na bezbroj pitanja i preispitivanja. Pronalaženje sagovornika i lokacija je krenulo odatle, a u pogledu kontakata su nam pomogla i udruženja Podunavskih Švaba koja su bila ljubazna da mi ustupe i neke ređe snimke i dokumenta koji su bili od koristi tokom istraživanja.
Koliko je bilo teško izbalansirati emociju i činjenice, te stvoriti uravnoteženu i objektivnu sliku o onome šta se dogodilo? Da li je tako nešto uopšte i moguće?
Bilo je momenata koji su bili beskrajno teški, posebno što se ova priča i dalje smatra na neki način osetljivom. Međutim, meni nije bio cilj da pravim istorijski film, već da to bude polazište za ljudsku, ličnu priču, onu koja se uglavnom izgubi u statistikama i faktografijama – jedna istorijska fusnota iza koje se zapravo kriju pitanja o tome šta znači biti čovek.
Koliko si na ličnom nivou uronila u čitavu priču i zašto je ona tebi lično važna?
Mislim da je pitanje portage za pripadnošću univerzalno – želja da definišemo sebe u odnosu na druge, u isto vreme skup datosti koje nismo birali, iskonska potreba, ali i fluidna, krhka i u zavisnosti od konteksta prevaziđena ideja. Tako slojevita, izrazito je aktuelna, posebno u pogledu savremene mobilnosti I globalizacije društva.
Sinopsis: Nemci naseljavaju prostor današnje Vojvodine još od kasnog 17. veka. Vremenom, običaji i tradicije se mešaju i nekadašnji došljaci postaju starosedeoci i lokalci. Međutim, Drugi svetski rat stavlja na test donedavne komšije i otkriva najgore i najbolje u ljudima. Pobeđeni, kolektivno krivi, njihov trag će se zatrti. Ostaće Vojvodina i mesta koja su obeležili, tihi svedoci i nemi tragovi postojanja.
„Pripadnost“ (Srbija, 2020)
Režija: Tea Lukač
Direktor fotografije: Staša Bukumirović
Montaža: Mina Petrović, Tea Lukač
Kolor korekcija: Staša Bukumirović
Dizajn zvuka: Boris Zaborski
Originalna muzika: Boris Zaborski
Produkcija: Cobra film
Producenti: Goran Bjelogrlić, Dragan Bjelogrlić
Izvršna produkcija: Andrijana Sofranić-Šućur
Podrška: Ministarstvo kulture i informisanja
Film „Pripadnost“ biće prikazan 8. septembra u 20 časova, u Amfiteatru ispred Muzeja Jugoslavije.
Razgovarao: Đorđe Bajić