U sredu, 23. juna 2021. godine, održana je druga u nizu tribina u okviru ciklusa „Identitet srpskog filma – srpski film u 21. veku” – tribina pod nazivom „Književnost na filmu: U susret novom konkursu Filmskog centra Srbije“. Dragan Nikolić, filmski reditelj i urednik filmskog programa Doma omladine Beograda, istakao je na početku da ova tribina nastavak prve, najavio novi konkurs Filmskog centra Srbije – Sufinansiranje razvoja projekata adaptacije književnih dela domaćih autora – koji će biti raspisan 4. avgusta ove godine, a onda predstavio goste. U Domu omladine Beograda našli su se književnica Ljubica Arsić, scenaristkinja Sanja Savić Milosavljević, pisac i scenarista Vladimir Kecmanović, reditelj Srdan Golubović i reditelj Ivan Živković.
Aleksandar Gatalica, urednik tribinskog serijala, razgovarao je sa gostima o, kako je istakao, jednoj veoma važnoj temi – filmičnosti srpske književnosti. Gatalica je istakao dva ključna pitanja… Da li su srpski pisci spremni da pripovedaju filmski? Da li su srpski sineasti spremni da praveći film po domaćem književnom delu načine odmak ili primicanje komercijalnom filmu?
Pisac Vladimir Kecmanović je ispričao o problemima tokom adaptacije njegovog romana „Top je bio vreo“ koji je pretočen u film u režiji Bobana Skerlića. „Kraj filma je poptuno izmenjen“, objasnio je Kecmanović. „Ideja mog romana nije narušena, već je narušena udarna tačka zbog koje on i jeste bio primećen i uspešan. Promenjena je najjača tačka i to je izazvalo krupan problem. Da bi se izbegla patetika tragika mora da se kombinuje sa komedijom – to je u filmu bilo još potrebnije, a u ovom slučaju se nije dogodilo. To je film osudilo na to da bude nekomunikativan i da je prošao nezapaženo.“
Sanja Savić Milosavljević, scenaristkinja predstojeće serije „Vreme zla“, istakla je da postoje tri tipa adaptacije – američki, ruski i evropski. U Rusiji je najvažniji pisac, u Americi je glavna priča i način na koji će biti predstavljena publici, dok se u Evropi najviše poštuje reditelj i njegova vizija. „Adaptirajući romane Dobrice Ćosića“, istakla je scenaristkinja, „opredelila sam se za kombinaciju za ova tri pristupa.“ Scenaristkinja je objasnila da je veoma teško adaptirati tako obimno delo u seriju od petnaest epizoda, ali da su joj drugi autori projekta, producent i glumac Goran Šušljik i režiser Ivan Živković, objasnili šta žele od adaptacije, čim joj je rad bio olakšan.
Ivan Živković je režirao serije „Koreni“ i „Vreme zla“, obe prema Ćosićevom delu. Živković smatra da je saremeni filmski izraz sustigao roman. „Kada danas uzmete u ruke Pekićev roman – vi u njemu vidite film“, rekao je reditelj tokom svog gostovanja u Domu omladine Beograda. „To isto važi za Ćosića. Koreni su veoma filmično delo, bez obzira na hermentičnosti koje u njemu postoje“. Živković je, podsećamo, režirao i film „Hadersfild“ prema dramskom tekstu Uglješe Šajtinca, tako da je imao više dodira sa književnim osnovama.
Srdan Golubović je do sada režirao samo jedan film prema književnom predlošku, kriminalističku dramu „Klopka“, prema istoimenom romanu Nenada Teofilovića. „Ranije je bilo ranija koji su pravili sponu između književnosti i filma“, rekao je Golubović. „Živojin Pavlović, na primer, bio je podjednako afirmisan kao pisac i reditelj, ekranizovao je svoje priče, pripovetke ili romane i adaptirao dela poznatih književnika.“ Radeći na „Klopci“, Golubović je odlučio da u filmu ostane duh romana, iako je dosta toga scenaristički promenjeno. „Nenad Teofilović se saglasio sa tim. Ja sam napisao roman, rekao je, ti snimi film – imam u tebe poverenje.“ Teofilović je na kraju bio zadovoljan filmskim čitanjem svog romana.
„Danas se način pisanja scenarija promenio“, istakao je Golubović. „Godinama su nas učili da se scenario piše šturo, bez opisa i emocije koje tekst nosi. Danas više nije tako, i veoma često se scenarija pišu sa velikom primesom književnog – što je veoma dobro.“
Ljubica Arsić bi volela da deo njenog opusa bude ekranizovan. „Dok pišem – razmišljam filmski“, rekla je književnica. „Bliske su mi filmske tehnike i primenjujem ih pri pisanju… Ova tribina postavlja pitanje zašto se dve tako bliske umetnosti, film i književnost, tako malo razumeju i zašto postoje prepreke kada i pisci i reditelji koriste slike dok stvaraju… Reditelj treba da razruši književnu strukturu, ali da duh romana bude sačuvan – smešno je ako se sve svodi na ilustraciju i vizuelno prepričavanje.“ Ljubica Arsić je istakla film „Smrt u Veneciji“ Lukina Viskontija koji je na sjajan način nadogradio novelu Tomasa Mana. „Odnos reditelja i pisca mora da bude zasnovan na čistoj ljubavi. To mora da bude obostrana fascinacija.“
Filmski centar Srbije, u saradnji sa Domom omladine Beograda, želi da tribinskim programom „Identitet srpskog filma – srpski film u 21. veku” strateški osmisli, koncipira i problematizuje neka od aktuelnih i vitalnih pitanja srpskog filma. Sledeća tribina iz ovog ciklusa planirana je za 29. septembar 2021. godine.
Tekst: Đorđe Bajić
Foto: Ana Karadžić