Film „Nečista krv: Greh predaka” je prvi put prikazan pred publikom 22. jula 2021. godine, i to na Festivalu evropskog filma Palić, u „Glavnom takmičarskom programu“. Sa rediteljem Milutinom Petrovićem razgovaramo o izazovima rada na ovom ambicioznom ostvarenju zasnovanom na prozi Bore Stankovića, a po scenariju Vojislava Nanovića u adaptaciji Milene Marković.
Za Petrovića je snimanje „Nečiste krvi“ bio veliki lični izazov, pre svega zbog odgovornosti prema nacionalnom blagu koje čine geniji Bora Stanković i Vojislav Nanović, ali i zbog opsega projekta koji zbog svog obima i složenosti zahteva puno vremena i, kako je reditelj naglasio, još više truda.
Kako su se u „Grehu predaka“ prepelili i uklopili Stanković, Nanović i Petrović?
Nanović je od različitih dela Bore Stankovića napravio jednu porodičnu sagu u kojoj je, što je zaista ingeniozno, a u prvi plan je istakao uzbudljiva dešavanja, obrte i spletke. Bora Stanković je pre svega pisac karaktera, slikar emocija, trpljenja i dubokih stanja njegovih likova. Takvi pisci su teški za adaptaciju zato što film teško podnosi stanje. Nanovićev genij je rešio je jednu nemoguću dramaturšku jednačinu sa tri nepoznate i iz Borinih dela uspeo da iskleše jedan uzbudljiv film. Milena Marković je sve to propustila kroz svoj svet i prevela na današnji jezik neke stvari koje su kod Voje Nanovića bile sakrivene i prikrivene. Što se mene tiče, ja sam samo sledio scenario i uživao.
Do sada ste režirali filmove koji se manje-više bave savremenim temama i trenutkom u kome živimo. Kako je protekao na rad jednoj produkcijski veoma zahtevnoj istorijskoj drami?
Samo sam sledio „partituru“ Voje Nanovića, koju ju je napisao koristeći melodije i ritmove Bore Stankovića. Ovo je jedan od onih filmova u kojima je raditeljski postupak u službi likova, film koji vam nudi priču u koju ćete poverovati i koja će vas odvesti nepredvidljivim putevima tokom dva i nešto sata bioskopske projekcije. U filmu sam već četrsedet godina i zaista znam mnogo o „solfeđu“ filmskog jezika, tako da nisam imao nikakvog problema prilikom rada na „Grehu predaka“. Uživao sam u saradnji sa vrhunskim „muzičarima“, samo što sam, umesto „aktustične varijante“, ovoga puta sarađivao sa velikim „orkestrom“.
Kako je protekla saradnja sa glumcima?
Saradnja je bila zaista odlična, kako sa saradnicim iza, tako i sa saradnicima ispred kamere. U glumačkom ansablu ima poznatih, manje poznatih i još uvek nepoznatih glumica i glumaca, ali su svi do jednog sjajni. Nemam reči kojima bih mogao da opišem zahvalnost i zadovoljstvo onim što je gluma u ovom filmu. Pritom sve po mom ukusu, baš onako kako ja volim, dakle onako kako zamišljam da bi voleo veliki Džon Ford. Dragan Bjelogrlić je u „Nečistoj krvi“ ostvario svoju životnu ulogu, a verujem da će i mnogim drugim glumcima ovaj projekat biti jedna od najvažnijih stavki u filmografijama.
Šta očekujete od premijere na Paliću?
Poslednji put sam na Paliću bio pre par godina kada je prikazan moj art-haus film „Petlja“. To je film snimljen sa budžetom od šesnaest hiljada evra i prikazan je van konkurencije. Na Paliću sam jedne večeri sa šestočlanim bendom svirao muziku iz tog filma. U vreloj sali napuštenog bioskopa bilo je desetak ljudi koji su dušli da pogledaju „Petlju“ – uglavnom članovi rok bendova iz Subotice i, možda, još dva pijanca pride. Sa novim filmom nas očekuje jedna sasvim drugačiji ugođaj, sada daolazim sa „filharmonijom“. Jedva čekam da vidim gužvu i kao se ljudi guraju i sede i na stepenicama kako bi videli film po Borinim delima… Palićki filmski festival je takođe i divna prilika da film pogleda „odabrana“ festivalska publika. Palić je međunarodni festival i na njemu je prisutna praktično sva stručna javnost regiona, pa je lepo da oni vide film na divnoj projekciji na otvorenom prostoru, pod zvezdanim nebom.
Koji su planovi sa filmom nakon Palića?
Najvažnije nam je da film krene u bioskope krajem avgusta i da ga tokom distribucije pogleda što više ljudi. Smatram da su ljudi prestali da idu u bioskope zato što tamo nemaju šta da vide na velikom platnu, na nama je da to sad promenimo. „Nečista krv: Greh predaka“ je poput onih nekadašnjih filmova koje su ljudi po nekoliko puta gledali u bioskopu. Film koji je sam život, a istovremeno i veći od života. Uveren sam da je publika spremna da se vrati u bioskope, treba joj samo ponuditi nešto istinski uzbudljivo, pravu priču i likove, a naš film poseduje, zahvaljujući svima koji su radili na projektu, a pre svega Stankovićevoj i Nanonovićevoj imaginaciji, sve elemente koji su za to potrebni.
Razgovarao: Đorđe Bajić