U ovom trenutku, dugometražni dokumentarni film „Čekajući Handkea“ nalazi se u fazi postprodukcije (preciznije, u fazi montaže slike). Nastanak i ovog ostvarenja podržao je Filmski centar Srbije (FCS).
Sinopsis u par rečenica glasi ovako: Saznavši da je Petar Handke dobio Nobelovu nagradu za književnost, vinar Srdjan Petrović iz Velike Hoče, odlučuje da postavi ploču sa reljefnim likom pisca na svojoj vinariji gde je slavni pisac više puta boravio. Postavljanje ploče zahvalnosti slavnom piscu u izopštenoj, izolovanoj i getoiziranoj enklavi kakav je Velika Hoča, postaje svojevrsna sizifovska akcija koja razotkriva svu dramu života preostalog srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji.
Autor pomenutog filma, Goran Radovanović, o ovom svom najnovijem dokumentarnom ostvarenju rekao nam je sledeće: „Boravak Petera Handkea kod našeg naroda na Kosovu, u Orahovcu i Velikoj Hoči, imao je veliki uticaj i na moje opredeljenje da pre sedam godina snimim Enklavu. Ovim filmom želeo sam i da iskažem i zahvalnost Hadkeu za sva dobra dela koja je učinio prema našem narodu, od svog neupitniog moralnog stava spram ratova na prostoru bivše Jugoslavije do iskrene darežljivosti koja se još uvek prepričava medju Orahovčanima i stanovnicima Velike Hoče. Na kraju krajeva, ja sam i filmski vaspitavan i školovan na Novom nemačkom filmu krajem sedamdesetih i početkom osamdestih godina prošlog veka, čiji je Handke bio neodvojivi ako ne i najznačajniji deo. U ovom filmu pokušao sam da, za razliku od poslednjeg dokumentarnog filma Slučaj Makavejev ili proces u bioskopskoj sali u kojoj je dominirao audio-zapis, napravim priču koja počiva isključivo na slici. Dakle, pokušao sam da napravim film koristeći svega nekoliko telefonskih razgovora kao „dijalog“. Velika Hoča je verovatno jedino urbano srpsko selo sa popločanim ulicama, kamenim kućama i desetak gradskih crkava. Dakle, gotovo mediteranska lepota mesta me je uputila na fotografiju kao osnovni element režije. U tome mi je pomogao direktor fotografije Milorad Glušica, sigurno jedan od najznačajnaijih srpskih snimatelja.“
Film režira Goran Radovanović, koji je, uz Borisa Trbića, i scenarista ovog filma. Direktor fotografije je Milorad Glušica, montažer Nenad Pirnat. Za zvuk je zadužen Aleksandar Protić, koji je, pored Gorana Radovanovića, i izvršni producent. Producentkinja je Jasenka Jasniger, a Čekajući Handkea nastaje u produkciji NAMA FILM-a, a u koprodukciji sa kućom Mir Media.
Goran Radovanović je reditelj zapaženih i nagrađivanih dokumentaraca Kasting, Pileći izbori, Uz Fidela, do kraja, Slučaj: Makavejev ili Proces u bioskopskoj sali…, kao i dva celovečernja igrana filma – Hitna pomoć i Enklava. Enklava je bila nacioonalni kandidat u trci za nominacije za nagradu Oskar u kategoriji filmova sa neengleskog govornog područja.
Ovaj autor je nedavno pobrao nekoliko priznanja svojim takođe dokumentarnim filmom Slučaj Makavejev ili Proces u bioskopskoj sali, koji je, između ostalog, ovenčan Beogradski pobednik, nagradom za najbolji ovdašnji film u takmičarskom programu Srpski film (Srbija i prijatelji) na beogradskom FEST-u 2019. godine.
Zoran Janković