Ove sedmice, preciznije, 15. aprila, počeće 52. izdanje Festivala dokumentarnog filma Visions du Réel (VdR) u Nionu, u Švajcarskoj; ove godine u sklopu programa ovog festivala biće prikazana 142 filma iz 58 država, od čega su 82 svetske premijere, a 16 međunarodne premijere. U programskoj celini „Širine“ (Lattitudes) biće prikazan i zapaženi film „Pejzaži otpora“ Marte Popivode, film nastao uz podršku i Filmskog centra Srbije. Festival će ove godine trajati do 25. aprila.
Fim Pejzaži otpora beleži putovanje kroz sećanja antifašističke borkinje Sonje (97), jedne od prvih partizanki u Srbiji, koja je bila i među vođama pokreta otpora u Aušvicu. Dok Sonja priča, putujemo kroz pejzaže njene revolucionarne mladosti – šume i planine Srbije i blatnjavi teren Aušvica, zabeležene onako kako izgledaju danas – kao i kroz njen mali stan u centru Beogradu, gde živi sa mužem i mačkom. Kao sjajna pripovedačica, Sonja je u stanju da priča o događajima iz prošlosti bez “naknakne pameti”, čime nas direktno prenosi u tu specifičnu atmosferu i način razmišljanja koji su iznedrili antifašistički otpor u Jugoslaviji. Puštamo njenu priču da putuje kroz vreme, ka telima novih generacija, sugerišući da je uvek moguće misliti i vršiti otpor.
Protagonisti filma su Sofija Sonja Vujanović (Stanišić), Ivo Vujanović i Ivanka Maksović. Scenario i režiju filma potpisuje Marta Popivoda, na scenariju i dramaturgiji radila je Ana Vujanović, direktor fotografije je Ivan Marković, montažerka Jelena Maksimović, dizajner zvuka Jakov Munižaba, dok je miks zvuka uradio Simon Apostolou.
Producenti Pejzaža otpora su Marta Popivoda i Dragana Jovović ispred producentske kuće Teorija na delu (Theory at Work) iz Srbije, kao i Jasmina Sijerčić ispred Bocalupo Films iz Francuske. Film je realizovan uz podršku Filmskog centra Srbije, Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, Rekonstrukcije Ženski fond, Medienboard-a Berlin-Brandenburg, ARTE France – La Lucarne i CNC – Centre National de la Cinématographie et de l’Image Animée.
Nakon svetske premijere u sklopu festivala u Roterdamu, kritičar Nil Jang u svom prikazu Popivodinog filma istakao je da „iako bi svedočanstvo glavne junakinje bilo upečatljivo i u radijskom mediju, Popivoda i njeni vešti saradnici uspevaju da uvećaju njegovu silinu stvarajaći iznimno čvrst sinematski okvir“. On je naveo i da Marta Popivoda u svom novom ostvarenju reči svoje junakinje Sonje „ilustruje na jednostavne ali i maštovite načine, a rezultat je istovremeno lišen sentimentalnosti i neodoljivo dirljiv.“
A Nikol Sante u prikazu za Business Doc Europe je napisao da je to „univerzalna priča o rođenju i procvatu, o snazi i rastu, o propadanju i uništenju. Ali to je istovremeno i veoma lična i bolna priča.“ Osim toga, Sante ukazuje da „Marta Popivoda ovu stravičnu priču predstavlja ne samo na način na koji je on čini podnošljivom, nego i i poletnom pričom punom nade. Kao da je ona te užasne činjenice umotala u slojeve papira pune boja – vi i dalje možete da vidite konture i da osetite oštre ivice, ali ona izgleda lepo i služi da duši pruži utehu“. Ona je tom prilikom naglasila i da „snimci raskošnih pejsaža, smirujućih enterijera, pasa koji se igraju na zelenim livadama smiriju um i ublažavaju udar koji Sonja isporučuje svojim rečima. Humor uz koji oni pokazuje svoju tetovažu iz Aušvica osnažuje vašu veru u ljudsku izdržljivost. A ljubav sa kojom filmska autorka Popivoda priča o svojoj prijateljici i njenim idealima pruža vam nadu za budućnost.“