Gran pri 12. Bosifesta osvojio je dokumentarni film „KUĆA / UNE MAISON” francuske rediteljke Judith Auffray. Nagradu za najbolju režiju dobio je film „VICTOR“ belgijskog reditelja Christopha Hermansa. Nagrada za najbolji scenario pripada  iranskom filmu „NEVIDLJIVE LINIJE / INVISIBLE LINES  reditelja Mehdi Rakhshanija. Specijalno priznanje pripalo je italijanskom filmu „LUDI TOČKOVI / MEGLIO UN GIORNO“ rediteljki Elene Rebeke Karini i  Ilarije Đangrande. Nagrade su na zatvaranju Festivala 20. oktobra u Jugoslovenskoj kinoteci uručili članovi žirija Ivan Ikic i Stefan Ivančić.

U eksplikacijama odluka žirija navedeno je sledeće:

Kuća nas na neobičan način uvodi u jedno vrlo posebno mesto, i na dalje se fokusira na  njene ukućane – dopušta nam da upoznamo pojedinačne likove u okviru njihove svakodnevice. Njihovi teško razumljivi gestovi nam tako tokom vremena postaju poznati i bliski. Rediteljske odluke su jednostavne, kao i stil kamere, ali jasnoća pristupa i narativne strukture od početka ulivaju sigurnost. Drugi čin donosi formalno nove elemente koji usložnjavaju priču – pojavljuju se zapisi iz nekog drugog vremena, ali nam autorka u ovoj fazi prepušta da sami formiramo značenja i veze. Treći čin donosi još jedan ugao posmatranja: o protagonistima i njihovom autizmu sad saznajemo i kroz priče članova njihove porodice. Ovi različiti slojevi uspevaju u izuzetnom poduhvatu – da sagrade vrlo složen i emotivan uvid u život autističnih osoba. Tako Kuća potvrđuje svoje jedinstveno mesto u današnjem svetu, kroz koju nas autorka vodi nenametljivo,maštovito i promišljeno.

Film Victor prati buntovnog tinejdžera na putu ka odrastanju i osamostaljenju u prepoznatljivoj formi coming-of-age filma, no činjenica da je protagonista slabovid – na granici slepila, čini ovu priču vrlo specifičnom. Na prvi pogled, Viktor odaje utisak običnog mladića, pa čak i njegovo buntovništvo izgleda kao prirodan deo njegovih godina i dinamike sa okolinom. No, pažljiv posmatrački postupak otkriva mnoge slojeve ove ljudske drame, u kojoj junaci svoje emocije čuvaju ispod površine, jer je to način njihove borbe i vid njihove ljubavi. Reditelj strpljivo prati sve životne faze i korake koji bi mnogima promakli kao nedovoljno atraktivni, ali upravo te nijanse i specifične male razlike u Viktorovom životu postepeno grade dubok osećaj nepripadanja, uprkos svim ličnim naporima. Reditelj podjednako suptilno gradi lik Viktorove majke, i pod njegovim upornim pogledom koji se ne upliće, ali ni u jednom trenutku ne skreće – njena čvrsta fasada nestaje i otkriva iskonsku majčinsku strepnju i brigu. Završnica filma gradi univerzalnu sliku čoveka osuđenog na stalnu borbu i lutanje u lavirintu neizvesne budućnosti.

U umetnosti, granice ne postoje. Nevidljive linije je precizno vođen portret izvanrednog umetnika rođenog sa fizičkim invaliditetom, koji je život posvetio svom pozivu – slikanju. Rođen u malom iranskom selu, njegov talenat uspeva da premosti sudbinsku predodređenost telesnog ograničenja i odvede ga daleko izvan običajnih i umetničkih praksi njegove zemlje, sve do do Škotske – gde je usavršavao svoje umeće. Ovo je film o upornosti, o stvaralačkom procesu, o značaju podrške, o snažnoj vezi umetnika sa sredinom iz koje potiče, o stalnom učenju i prenošenju znanja – ali, iznad svega, lepoti umetničkog izraza i snazi stvaralačkog impulsa, koji prevazilaze sva ograničenja.

Ludi točkovi je film koji iznenađuje i ruši pravila, baš kao i njegov protagonista – mladi čovek iz Italije po imenu Mimi pati od teške degenerativne bolesti. Iz granične situacije tela neverovatne krhkosti svoju nadmoć plastično demonstrira njegova fanatastična snaga boemskog duha, udružena sa voljom za život! U ovom filmu nećete videti nežno saosećanje, a ponešto može delovati čak i kao nedostatak osećaja autora filma za protagonistu. No, baš u tome leži njegova hrabrost i iskrenost – ovaj film prati svog junaka u stopu, jer baš kao i Mimi, izazovima se uvek gleda u zube i bez straha! Tako do kraja ovo postaje poseban i zaokružen portret vrlo neobičnog čoveka i oda njegovoj ljubavi prema životu, uprkos neverovatno teškim okolnostima, uprkos svemu.

Direktor Bosifesta Darko Ivić izrazio je zadovoljstvo zbog uspešno održanog festivala, uprkos svim poteškoćama koje je izazvao Covid 19. Zahvalio se svima koji su učestvovali u realizaciji festivala.

Z. J.