Kako smo vas prethodnih dana izvestili, Filmski centar Slovenije je nedavno zvanično podržao nastanak i nekoliko srpskih ostvarenja, među kojima je i projekat novog, drugog po redu celovečenjeg igranog filma reditelja Nikole Ljuce. Projekat nosi naziv „Zvečarke“ i ranije ga je podržala i naša kuća – Filmski centar Srbije.
Sinopsis otkriva ovo: Nađa je nekadašnja aktivistkinja nevladine organizacije za ljudska prava, koja sada radi kao asistentkinja Milanki, direktorki „Magnolije“- kompanije koja kupuje fabriku oružja u kozorcijumu sa stranim investitorima, da bi je pretvorila u obradivo zemljište. Boris, Nađin bivši dugogodišnji dečko i kolega iz istraživačke organizacije, se vraća iz Italije u Srbiju i sticajem okolnosti počinje da radi za biznismena sa politčkim ambicijama, Rankovića. Jedno od Rankovićevih, populističkih obećanja jeste da se ne prodaje strancima propala fabrika oružja već da je on obnovi i tako zaposli mnogo ljudi, dok istovremeno zatvara svoje knjižare, jedan od njegovih mnogobrojnih poslova, i otpušta radnike među kojima je i Nađin otac Dobrica, nekadašnji profesor. Nađu i Borisa opet poveže posao. Na korporativnoj žurci povodom početka Magnolijiog projekta, Nađu napastvuje Đorđe, njen kolega iz kompanije koji je porodično vezan za strukture bezbednosti. Nađa ga prijavljuje policiji koja izignoriše „slučaj“ kada sazna ko je on. Nađa se poveri i Milanki, koja je istovremeno višedecenijska poznanica Dobrice, i ona odlučuje da ga otpusti, ali Đorđe je uceni na način koji Nađa nikad ne shvati. U toj situaciji razočarana Nađa daje otkaz i postepeno se zbližava ponovo sa Borisom…
U rediteljskoj eksplikaciji Nikole Ljuce, između ostalog, istaknuto je i sledeće: „Naslov Zvečarke za mene ima nešto dvoznačno. Promene nastale u svetu za poslednjih 20 godina, stvaraju jednu globalnu sliku problema pojedinca. Svaka naša najmanja odluka, utiče na jedan širi krug ljudi i događaja. Ono što činiš samo za sebe, hteo ne hteo, je deo lanca odluka i posledica. Želja mi je da napravim jedan univerzalan film, lišen našeg geografskog ograničenja ali koji svoju inspiraciju vuče iz naših života. Film je zamišljen kao aktuelan ali nikada ne treba da citira stvarnost već da je secira. Likovi ovog scenarija su jednom nogom u prošlosti, jednom u budućnosti, a u suštini nigde. Svi se trude da nešto postignu i da nešto zaborave. Sebe su pretvorile u heroje „nove normalnosti“. Oni se trude da budu nesvesni sopstvene istorije. Iako su oni možda raskrstili sa prošlošću ona nije raskrstila sa njima. Da li se oni kreću i menjaju, bez obzira koliko to bilo kilavo i sporo, da bi se priključili svetu koji više ne postoji? Ostati dosledan sebi kad je sve oko nas protiv toga, biti svoj i ne napraviti kompromis od koga ćeš se stideti pred svojom porodicom i prijateljima – to traži mnogo neprospavanih noći, odricanja i žrtve. Nesigurnost i strah su sveprisutni u scenariju. Svaka scena se odvija iz fokalne tačke jednog od dva glavna lika – Nađe i Borisa, što pojačava emotivni angažman publike. Konvencionalni trileri funkcionišu tako što publiku uskraćuju za detalje. Ovo će naprotiv biti film napet, kontrolisan film koji nikada ne ograničava gledaoca. Mizanscen nikada neće delovati prezasićen suvišnim pokretima a osvetljenje će biti prigušeno. Priča se odvija pred nama, sve što vidimo je pažljivo i precizno postavljeno, posmatrano uvek iz novog ugla lika koga pratimo dok se on probija kroz svoj život….“
A u producentskoj eksplikaciji Nikoline Vučetić Zečević (Biberche productions) navedeno je i ovo: „Scenaristički tim od drame, i prvobitnog radnog naslova filma, Novo doba kroz osam ruku scenarija i stručnih evropskih script konsultatanta (Anne Gensior, Gyula Gaydag, Elma Tatragić) sa kojima je nas tim radilo 1:1 došao do radnog naslova PRIVATNE DOLUKE sa kojim smo aplicirali i prošli na najznačajnijoj MIDPOINT platformi za razvoj i unapredjenje scenarija (na kojoj je projekat selektovan kao jedan od 9 najboljih) i na kraju došli do devete ruke scenarija naslova ZVEČARKE koji je na MIDPOINTU ozvaničen i osvojio nagradu te nastavio razvoj na Connecting Cottbus. Pored Midpoint-a ,projekat je razvijan i kroz ACE Producers trening i mrežu, učestvovao je na koprodukcionim marketima, Connecting Cotbus i Cinelink, i je do sada podržan na konkursima Filmskog centra Srbije, Slovenačkog filmskog centra.“
Nikola Ljuca rođen je 22. oktobra 1985. u Beogradu gde je završio filmsku režiju na Fakultetu dramskih umetnosti. Njegovi filmovi Četvrtak, Narednik i Scene sa ženama,prikazivani su na brojnim međunarodnim i domaćim festivalima na kojima su osvajali i nagrade. Polaznik Sarajevo Talent Campus-a, Berlinale Script Station-a i Locarno Filmmakers Academy. Radio kao asistent režije i video umetnik na velikom broju filmova, predstava i projektima savremene umetnosti. Pored toga, režirao je TV projekte Ja imam Talenat i X Faktor Adria. Selektor je međunarodnog festivala kratkog igranog filma „Bašta fest“ i umetnički direktor crnogorskog međunarodnog festivala filmova o ljudskim pravima „Ubrzaj“. Pored režije radi i kao psihodramski terapeut i TA savetnik.
Njegov prvi dugometražni igrani film Vlažnost je imao svetsku premijeru na Berlinskom filmskom festivalu u programu Forum 2016. godine, nakon čega je otvorio FEST i osvojio većinu nacionalnih filmskih nagrada a zatim učestvovao na još preko 20 međunarodnih festivala.
Fotografija Nikole Ljuce: Nikola Šćekić
Zoran Janković