U Lisabonu je svečano otvoreno sedmo izdanje festivala dokumentarnog filma DocLisboa. Narednih devet dana u međunarodnoj i portugalskoj konkurenciji takmičiće se oko dve stotine ostvarenja sa svih kontinenata.

Izbor predstavljenih dela je neuobičajen i veoma raznolik – što organizatori objašnjavaju specifičnim konceptom festivala i jedinstvenim kriterijumima za dodelu nagrada. Naime, festivalski žiri, u kome je ove godine i naš reditelj Želimir Žilnik, tradicionalno nagrađuje dokumentarne filmove, pre svega, prema njihovim umetničkim vrednostima.

Uporedo sa takmičarskim programom biće prikazano i nekoliko autorskih programa među kojima se ističe omaž doajenu američkog dokumentarnog i avangardnog filma Jonasu Mekasu, kao i kratki ciklus filmova posvećen nedavno preminuloj nemačkoj koreografkinji Pini Bauš.

Centralni tematski program ovogodišnjeg izdanja festivala je retrospektiva postjugoslovenskog dokumentarnog filma od 1991. do danas, pod naslovom „Balkan u fokusu”. Geslo programa su Čerčilove reči: „Balkan proizvodi više istorije no što je u stanju da podnese.” U okviru programa biće prikazano ukupno 17 izabranih ostvarenja stvaralaca iz svih republika nekadašnje Jugoslavije. Najzastupljenija je kinematografija Srbije sa šest filmova, Crnu Goru predstavljaju tri filma, BiH, Hrvatsku i Makedoniju po dva, dok su Slovenija i Kosovo, kao poseban entitet, zastupljeni sa po jednim filmom. Selektor ovog programskog dela festivala Slovenac Jurij Meden kaže: „Retrospektiva je pokušaj da se različite vizije – ne sve političke i ne sve politički korektne – spoje u jednu jedinu. Reč je o potrazi za mogućim zajedničkim imeniteljima ili možda očiglednim razlikama; pokušaju da se prikaže politički konflikt koji je prerastao u etnički te da se otkriju zaboravljeni ili zapostavljeni kinematografski talenti čiji je greh bio samo to što su drugačije videli ono što se zbivalo i što su imali pogled na svet različit od onoga koji se od njih očekivao.”

Već prve večeri na programu su bila tri ostvarenja srpske kinematografije: „Vidimo se u čitulji” Janka Baljaka (1995), „Srbija godine nulte” Gorana Markovića (2001), prvi deo trilogije dokudrama posvećenih Romu Kenediju, Želimira Žilnika, „Kenedi se vraća Kući” (2003). Narednih dana biće prikazana i preostala dva dela te trilogije – „Gde je bio Kenedi dve godine?” (2005) i „Kenedi se ženi” (2007), kao i film o srpskoj pornografskoj industriji – „Made in Serbia”, Mladena Ðorđevića iz 2005. godine. Biće prikazana i ostvarenja Vlade Škafara iz Slovenije, Lordana Zafranovića i Gorana Devića iz Hrvatske, Namika Kabijala i kolektiva SAGA iz Bosne, tri filma Momira Matovića iz Crne Gore. Makedoniju će predstavljati dela Mitka Panova i Vladimira Bodeva, dok će Kosovo predstavljati osmominutno ostvarenje rediteljke Alkhete Ćafe „Tata i ja”