Internacionalno ostvarenje rediteljke i scenaristkinje Yelene Popović, okupilo glumačke zvezde svetkih kinematografija. Grčki glumac Aris Servetalis u glavnoj ulozi kao Sveti Nektarije Eginski, zvezda ruskog filma Aleksander Petrov i dobitnik Zlatnog Globusa poznati američki glumac Miki Rurk – zajedno igraju u njenoj u biografskoj drami „Božiji čovek“ (Man of God), koju ćemo od jeseni biti prilici da gledamo i u našim bioskopima. Pre toga, ovo ostvarenje će imatti svetsku premijeru 25. Aprilu na 43. Međunarodnom filmskom festivalu u Moskvi.
Biografska drama snimljena prema istinitom događaju koja prati nevolje i suđenje Svetog Nektarija Eginskog svetsku premijeru imaće sada, na eminentnom Međunarodnom filmskom festivalu u Moskvi 25. aprila, gde je i nominovan u kategoriji za najbolji film. Premijera na festivalu u Rusiji predstavlja prvu „stanicu“ na međunarodnom putu filma za čije bioskopsko prikazivanje su zainteresovane mnoge zemlje, želeći svojoj publici da prikažu priču o teškom životu Svetog Nektarija, o njegovoj inspirativnoj ljubavi i njegovom praštanju.
Život Svetog Nektarija Eginskog (Aris Servatalis) iz Grčke bio je praćen progonima i gonjenjem. Sveštenik običnog naroda, njegova poniznost iritirala je određeni krug sveštenstva, a njegova predanost dodatno pobuđivala njihove sumnje i klevete. Upkos tome što je lišen crkve i prognan iz Egipta i parohijana koji su ga voleli, Nektarije se prepustio tome da njegova vera u Boga bude najbolja odbrana.
Za razliku od svojih verskih „nadređenih“ – episkopa i patrijarha očaranim svetovnim počastima i moći – Nektarije je brinuo o siromašnima, učio seljane da čitaju i pišu, inspirisao mladiće koji su stupali u sveštenstvo, pisao je knjige i držao besede koje su jačale veru naroda. Uprkos naporima verske ustanove da ga diskredituje, Sveti Nektarije ipak osniva manastir na Egini, neplodnom i pustom ostrvu, koje i danas stoji kao svetionik hodočasnicima. Čak su i njegovi poslednji trenuci na Zemlji iskorišćeni za pomoć drugima: predao je svoju potkošulju paralizovanom čoveku u bolničkom krevetu do njegovog, nakon čega je čovek ustao i prohodao. Nadamo se da će „Božiji čovek“ probuditi paralizovanu veru u publici širom sveta.
Nakon sedam nedelja snimanja, na nekoliko lokacija oko Atine i na Egini, film Yelene Popović finalizovan je u uslovima vladajuće pandemije virusa upućujući na snagu života svetaca. Njihova borba koja reflektuje našu sopstvenu i njihovi trijumfi nad ljudskim slabostima, koji nam ulivaju nadu, tema su predstojeće biografske drame – „Božiji čovek”.