U okviru takmičarskog programa debitanstkih dokumentarnih filmova Enter dok na trećem izdanju festivala dokumentarnog filma DOК biće održana međunarodna premijera dokumentarnog filma Aleksandre Mirić-Štifanić „Putovanje“ u subotu, 27.02.2021. godine, u beogradskoj Кombank dvorani. Emotivnom pričom o njenom dvanaestogodišnjem sinu Matiji Štifaniću koji se suočava sa prošlošću svoje prabake, koja je preživela Aušvic, na simboličan način autorka odaje počast za hrabrost, ideale i neprestanu borbu za slobodu čovečanstva.
Matija, iako pripada „novoj” generaciji razlikuje se od svojih vršnjaka, jer želi da se suoči sa jednom pričom iz prošlosti. Njagova prabaka je Milka Menjak Štifanić, koja je kao partizanka dospela u Aušvic prvim ženskim transportom (7. juli 1943) sa teritorije Nemačke okupacione zone u Srbiji. On nije imao priliku da je upozna, jer je umrla godinu dana pre njegovog rođenja, ali je zato imao priliku da pročita njene memoare. On je prvi u porodici, koga je prabakina priča zainteresovala toliko da je poželeo da je istraži. Pored toga, on priprema donatorsku izložbu, na kojoj pokušava da sakupi novac za odlazak u Aušvic. Crteži nisu samo njegov lični doživljaj memoara i onoga što je doživela njegova prabaka, nego i istorijski dokument stradanja u borbi za slobodom.
„Ova tema je veoma značajna, ne samo zbog svoje istorijske težine, nego prvenstveno, zbog sociološke pozadine i humanističkog karaktera. S obzirom na to da je protagonista filma moj
sin, a da se tema i pozadina priče tiče prošlosti naše porodice i njenog nasleđa, motivacija da se ova priča ispriča bila je više nego očigledna i dodatno podstaknuta ličnom motivacijom protagoniste. Ova priča ima izuzetan potencijal da svojom estetsko-poetskom sadržinom preraste u upozoravajuću poentu koja nas stavlja pred dilemu jednog vremena u kome se gube iskonske vrednosti i odnos prema najznačajnijoj ljudskoj biti, SLOBODI. Milka Menjak Štifanić je velika inspiracija. Nosilac je Partizanske spomenice, kao i Ordena za hrabrost „Bratstvo i jedinstvo“. Umrla je u septembru 2005. godine. Ona je svojom hrabrošću i odlučnošću da istraje uspela da pobedi najveće patnje i mučenja i to zbog velikih ideja, koje su bile pokretačka snaga. Njana borba pokrenula je Matiju, da idući putem njenog stradanja otkrije njenu priču, suoči se sa prošloću, otkrivajući šta je to sloboda.“, Aleksandra Mitrić Štifanić.
„Za prabakinu priču sam se zainteresovao kada smo u četvrtom razredu učili o Drugom svetskom ratu. Znao sam da je moja prabaka bila u Aušvcu, ali sam tek tada od roditelja saznao da je napisala memoare, koje sam pročitao za dva dana i tada poželeo da odem u Aušvic. Tek nakon dve godine, moji roditelji su ozbiljno shvatili moju nameru, ali nismo imali dovoljno novca za put. Ja volim da crtam, pa sam odlučio da napravim donatorsku izložbu, na kojoj ću izložiti crteže inspirisane prabakinim memoarima, kako bih skupio novac za put. Izložba je održana u OŠ Кralj Aleksandar Prvi u Beogradu 9. maja, 2019. na Dan pobede. Zahvaljujući velikoj podršci moje porodice, baka i deka, rodbine, prijatelja, drugara iz razreda, razredne, direktora škole, nastavnika, komšija, a posebno ujaka koji je dao posebnu donaciju, uspeo sam da otputujem u Aušvic, zajedno sa mojim dedom Ivanom Štifanićem, koji nikada nije bio tamo. Putovali smo vozom, baš kao što je i prabaka nekada vozom dospela u Aušvic. U Aušvicu je bilo emotivno i potresno, sva ta mučenja i torture, o kojima sam čitao u memoarima, prolazile su mi kroz glavu dok sam posmatrao dečije kofere, odeću, obuću i lične predmete, ali mi je bilo posebno drago što sam bio tamo, jer sam tek tada dobio potpunu sliku onoga o čemu je moja prabaka pisala u memoarima i tokom celog puta sam imao osećaj kao da je tu sa nama.“, Matija Štifanić
„U Aušvicu je trebala nadčovečanska snaga i čvrsta volja za životom, trebalo se boriti: protiv zime, gladi, vašaka, stenica, šuge i raznih zaraznih bolesti, koje su napadale nemoćni i iscrpljeni organizam…I pored svih muka, mi smo se smejale i pevale i rugale njima, kako su bedni i kao su mizerni i mali u našim očima.
Tako smo sve uvek pričale i sećale se svojih milih i dragih, kada smo osećale onu strašnu glad i tugu za domovinom…Uvek smo hrabrile jedna drugu, samo ne klonuti, još malo izdržati i skoro će sloboda…“
Odlomak iz memoara
Film je sniman tokom 2019. godine u Republici Srpskoj, Srbiji i Poljskoj, kao master-rad autorke, koji je odbranila na Akademiji umetnosti Beograd 2020. godine. Svetsku premijeru film je imao na Međunarodnom filmskom festivalu Prvi kadar, u Istočnom Sarajevu, 9. novembra, na Međunarodni dan borbe protiv fašizma.
Produkciju filma potpisuju Novi film Beograd i Slovo film Banja Luka.
Film su podržali Filmski centar Srbije i Ministarstvo prosvjete i kulture u Vladi Republike Srpske.
Ekipa:
Autorka: Aleksandra Mitrić-Štifanić
Durektor fotografije: Filip Jasnić
Montažer: Vladimir Šojat
Snimatelj i dizajner zvuka: Goran Štifanić
Кolor korekcija: Biljana Ristivojević Bižić
Producenti: Srđan Šarenac, Stefan Malešević
Učesnici:
Matija Štifanić
Ivan Štifanić
Sanja Petrović-Todosijević, istoričarka