SRB ENG

Milica Mima Trifunović : Omiljeni domaći // „Majstori, majstori!“ i „Život je lep“

24. novembar 2019. | Autor: Zoran Janković




Glumicu Milicu Mimu Trifunović ovih sedmica gledamo u ulozi odrešite inspektorke Marte u seriji „Grupa“ (na Prvom programu Radio-televizije Srbije). Danas smo je ugostili u ovoj rubrici našeg portala, a Milica Trifunović nam je sledećim rečima odgovorila na molbu da otkrije omiljeni joj domaći film i pojasni taj i takav svoj izbor: Omiljeni domaći filmovi su se kroz moj razvoj i odrastanje menjali. Ali, ipak ima nekih koju su na čudan način ostavljali trag i kad sam bila dete, pa i sad to čine. I svakako spadaju u filmove koje mogu iznova da gledam i analiziram.

Film Majstori, majstori! reditelja Gorana Markovića je sigurno jedan od domaćih filmova koji sam najviše puta odgledala. Kao mala, gledajući taj film imala sam neverovatan nemir. Tu nelagodu je najviše budio odnos Bogdana (Predrag Pepi Laković) i Gordane (Snežana Nikšić). Radnja smeštena u jedinstven prostor sa na izgled jednostavnim sadržajem. U tim okvirima plete se priča i odnosi ‘malih’ ljudi, radnika. Ta neka kolektivna muka koja provejava kroz film, a opet uz dozirani humor, je nešto što me stalno vraća na ponovno gledanje. Neko zajedništvo, a opet kao i u svakom kolektivu briga za sebe. U filmu Majstori,majstori! su neke od antologijskih scena, koje me pobuđuju da se u isto vreme smejem i plačem. Ispraćaj ‘keve’ u penziju je sigurno jedna od njih.

Italijanski poster za film Život je lep

Drugi film je Život je lep reditelja Bora Drašković. Takođe film o „malom“ čoveku. Likovi okupljeni u seoskoj kafani. U prostoru koji pobuđuje pojačane emocije. Zastrašujuć, diktaktorski, bahati odnos lokalaca i ljudi koji su prinuđeni da budu tu. Turobna i napeta atmosfera. Muzika u ovom  filmu je snažna i upečatljiva. Film je prepun rečenica koje su slika i današnjeg društva. Film, jedan od mnogih koji opominje i preispituje ljudske granice. I kako nakupljeni gnev i inertnost  neminovno vode u tragediju.

Zoran Janković