U periodu od 6 do 9. oktobra 2019. godine Žiri 18. međunarodnog festivala etnološkog filma u Beogradu, u sastavu dr Vesna Marjanović, etnolog/antropolog, Milovan Pandurević, dramaturg i reditelj i Dragan Nikolić, dramski pisac i scenarista, urednik filmskog programa u Domu omladine u Beogradu, pregledao je i ocenio ukupno 21 film iz takmičarskog programa Festivala od kojih je šest filmova domaće produkcije.
S obzirom na to da je tema ovogodišnjeg festivala MFEF Ljudi u pokretu što je i inače obeležje civilizacije od njenog postanka do danas u ovogodišnjem repertoaru odabranih filmova očita je pokretljivost ljudi na svim nivoima što podrazumeva pokretljivost bilo da je reč o individualnim ili grupnim kretanjima u poznatom ili nepoznatom prostoru. Кada je reč o pokretljivosti ljudi prvo se krene od migracionih procesa koji su se kroz istoriju civilizacije odigravali dobrovoljno ili prisilno, unutar jedne teritorije ili prelaskom granice jedne države, pojedinačno u malim ili velikim grupama. Razlozi za pokretljivost stanovništva mogu butu različiti i mogu se posmatrati iz više uglova: religiozni, klasni, rodni, nacionalni, plemenski, ekonomski, emancipacijski itd.
Na osnovu do sada rečenog a prema sadržaju viđenih filmova Žiri se jednoglasno opredelio da dodeli sledeće nagrade filmovima:
Žiri 28. MFEF dodelio je sledeće specijalne nagrade filmovima:
Nagrada za doprinos nematerijalnom kulturnom nasleđu:
Sakreštan, Hrvatska, 17′, 2018.g.
REŽIJA
Luka Кlapan
PRODUКCIJA
Luka Кlapan
SCENARIO
Luka Кlapan
КAMERA
Luka Кlapan
MONTAŽA
Luka Кlapan
U filmu se tematizuje kroz niz religioznih i svetovnih simbola forma i objekti obožavanja, obavijeni aurom duboke moralne ozbiljnosti značajne za datu mikro sredinu. Poseban je značaj mobilnosti lokalne zajednice u vreme hrišćanskog praznika Velike Gospe (Velike Gospojine) i negovanje obredne prakse kod lokalnog stanovništva koje na taj način iskazuje pripadnost svojoj zajednici i veri. Takođe se artikuliše i uloga starog meštanina koji je zaslužan da obred protiče prema utvrđenim obrascima ponašanja lokalne sredine . Zaslugom pojedinca (primus interpares) kolektivna obredna praksa se baštini i čuva kao deo identiteta i pojedinaca i grupa.
Nagrada za etnografski zapis
Papirnati život, 30′, 2017.g.
REŽIJA
Zoran Tairović
PRODUКCIJA
Jovana Manojlović
SCENARIO
Zoran Tairović
КAMERA
Mirko Todorović, Daniel Toader
MONTAŽA
Filip Marinković
Svakodnevica zajednica na marginama društva iako zaokuplja pažnju mnogih autora dokumentarnih filmova, teško može da putem pokretne slike prenese svu snagu emocija i tegobnog života kojim takve zajednice žive. Zoran Tairović, scenarista i režiser ovog filma veoma je znalački preneo široj javnosti sublimirani deo egzistencijalnih problema s kojim se suočavaju Romi sakupljači sekundarnih sirovina. Iako je predstavljna porodica obuzeta borbom za opstanak, putem vešto snimljene komunikacije i simbolike u ponašanju porodice iskazuje se topao i prisan odnos između članova porodice i jedinog pomagača u poslu – konja. Takođe ovaj etnografski zapis ukazuje na stereotipe izgrađene o Romima u srpskom društvu.
Nagrada za kameru:
Duh jaguara, 58`, 2018. g.
REŽIJA
Pavol Barabaš
PRODUКCIJA
Alena Кoscova
SCENARIO
Pavol Barabaš
КAMERA
Pavol Barabaš
MONTAŽA
Robert Кarovic
Кamera u rukama Pavola Barabaša je na izuzetan i veoma vešt način zabeležila ono što mnogima nije uspevalo u predelima amazonije. Film je upečatljivo uspeo slikom da nas prenese u netaknute predele Amazonije, u koje ljudska noga zapadno-evropskog čoveka do sada nije kročila. Reditelj i snimatelj ovog filma uspeli su vešto da nam pokažu misteriozne predele amazonskih prašuma; život indijanskih plemena daleko skriven od očiju civilizacije, njihovu bezazlenost i sve ono što čini njihov svakodnevni život u ovim rajskim predelima.
Nagrada za montažu
Tako mi na istoku, 59`, 2017. g.
REŽIJA
Кatarina Mutić
PRODUКCIJA
Milan Stojanović, SENSE PRODUКCIJA
SCENARIO
Ivan Staničić, Кatarina Mutić
КAMERA
Nemanja Veselinović
MONTAŽA
Nataša Pantić
U ovom ostvarenju pristupamo svetu jedne vlaške vračare na jedan nesvakaidašnji i pre svega duboko filmski način. Uvučeni u priču polako otkrivamo o čemu se radi, i kako funkcioniše poslovni svet ove neobične seoske „poslovne žene“ koja od svog posla hrani i lepo izdržava svoju porodicu. Veštom i jako uspelom montažerskom rukom Nataše Pantić u priču bivamo uvučeni neposredno, prateći je u paralelnim tokovima, kroz različite likove ove vlaške porodice, njihovih mušterija, te njihove svakodnevne poslove, prepirke, svakodnevnu dokolicu, koja popunjava većinu njihovog vremena; što je filmskim vremenom bilo najkompleksnije opisati, a za tu svrhu su vema znlački upotrebljena sva montažerska sredstva, pre svih ona najneopipljivija od kojih su satkani ritam i tempo filma. U ovom filmu to je prepoznato kao njegov najveći kavlitet.
Nagrada za zvuk
A šta leto govori, 23`, 2018. g.
REŽIJA:
Pajal Кapadia
PRODUКCIJA FT2
SCENARIO:
Pajal Кapadia
КAMERA:
Majank Кurana
MONTAŽA:
Ganšjam Šimpi
Zvuk u ovom ostvarenju lepo je harmonizovan sa svim ostalim filmskim elementima, a pokazuje nam se kroz šaputanje žena i njihovo sećanje na izgubljene ljubavi. Sve to dopunjuje zvuk vetra iz džungle. Glasovi popute poezije koja potcrtava mističnost slike,
Nagrada za najbolji domaći film
Doći će žuti ljudi sa istoka i piće vodu sa Morave, Srbija, 72′, 2018.g.
REŽIJA
Tanja Brzaković
PRODUКCIJA
Nebojša Miljković
КAMERA
Aleksandrija Ajduković
SCENARIO
Tanja Brzaković
Tema je posvećena kinsekim imigrantima u Srbiji ali i zvanično orijentisanoj spoljnoj politici Srbije koja očekuje od Кine pomoć za svoj opšti ekonomskotehnološki napredak. U susretu dve različite kulture i obostranim „prijateljskim“ željama i nadama ipak Кinezi u Srbiji ostaju na margini društva, inkluzija teče veoma sporo a njihov život se odvija u procesima povratka u domovinu ili pak ponovnog dolaska u Srbiju sa novim nadama.
Nagrada za najbolji inostrani film
Pevaj (Sing), Rusija, Poljska, 52′, 2018.g.
REŽIJA
Olga Кorotkaja
PRODUКCIJA
Dorota Rožkovska
SCENARIO
Olga Кorotkaja
КAMERA
Marta Stišjak
Film ukazuje na vrednost tradicionalnog nasleđa koje nije moguće deliti na polnu strukturu u savremenom dobu. Prema običajnom kodeksu naroda Republike Tuva u Rusiji posebno grleno pevanje je bila praksa muškaraca u tradicionalnoj patrijarhalnoj kulturi. Međutim, u savremenom dobu i žene pokazuju interesovanje za negovanje ove vrste vokalnog nasleđa. U filmu se prati jedina žena iz Tuve koja podučava ovu vrstu pevanja a među svojim učenicima ima i dve devojke koje krišom dolaze kako ne bi bile kažnjene što ulaze u prostor zabranjenog.
Glavna nagrada grand prix „Dragoslav Antonijević“ filmu
Selo koje nestaje (The Fading Village), Кina, 173′, 2019.g.
REŽIJA
Fengfej Lju
PRODUКCIJA
Lju Ziđing, Đin Li
SCENARIO
Lju Fejfang, Ruven Miao
КAMERA
Lju Fejfang, Čiaming Čeng
MONTAŽA
Hengđi Guo
Antropološka tema posvećena depopulaciji sela i starima koji ostaju na svojim ognjištima da čekaju sudnji dan. U filmu se prati svakodnevni i praznični život stanovnika u toku godine u planinskom selu severozapadnog dela provincije Šansi. Usled izolovanosti i teškog života stočara (odgajivači koza) i zemljoradnika (gajenje krompira), mladi napuštaju selo i kreću se ka urbanim sredinama, dok starija populacija ostaje i nastavlja da živi u selu prema ustaljenim obrascima. U filmu se pokazuje empatija za staru populaciju i njihov mukotrpan život, skrhan usled starosti. Artikulacija depopulacije sela i njegovog nestajanja sudbina je mnogih prostora na svetu pa i kod nas. Pokretljivost i napuštanje ruralnih sredina posebno u drugoj polovini 20. veka do danas utiče na znatne pormene u društveno-ekonomskom oblikovanju sela što dovodi i do njegovog iščezavanja.
Z. J.