Iva Parađanin, istoričarka umetnosti, novinarka i autorka dokumentarnih filmova za VICE, sad i urednica i voditeljka video-podkasta „Tampon zona“ koji se bavi ženskim pravima i svime onime što žene stvarno zanima, a ne što im društvo nameće, je i velika filmofilka i serijofilka, zaljubiljena u Kišlovskog, Hanekea, uz to, i rođena na isti dan kao Sofija Kopola (a što ne smatra slučajnošću). Njoj omiljeni domaći film je „Vlažnost“ Nikole Ljuce, a evo i zašto….
-Mislim da neću preterati ako kažem da je ovaj film, za mene, zauzima istorijsku tačku u razvoju srpske kinematografije. Obožavam atmosferične filmove u kojima je glavni junak upravo ta atmosfera tišine, lepljivosti, znoja i nestrpljenja koja govori više od bilo koje rečenice ili glume, a u ovom filmu je to sjajno postignuto, što zahvaljujući scenariju Staše Bajac i Nikole Ljuce, što zbog fenomenalnog tretmana likova i prostora direktorke fotografije Maje Radošević. Narativ filma odskače od klasičnih na koje smo navikli na ovim prostorima, što je za mene predstavljalo pravo osveženje: da film doživim jednako kognitivno i telesno. Drago mi je da je glumac poput Miloša Timotijevića ovde dobio zasluženo mesto u filmu, mada bih ja uprkos tome što se on na prvi pogled nameće kao protagonista filma, rekla da je to ipak Mina (Tamara Krcunović). Bilo je različitih tumačenja da li je ovaj film feministički ili ne, ja bih rekla da posmatrajući u okvirima našeg filma jeste, Minin lik je svakako nešto novo što se pojavilo, ali jeste i u tom smislu što realno sagledava klasnu podelu, sociologiju raslojavanja Beograda i podelu pozicije moći u srpskom savremenom društvu, u kom su se žene izborile za neka osnovna prava, ali i dalje bivaju uronjene u načela balkanskog patrijarhata i to ne samo one, već i muškarci. Nadam se da Staša i Ljuca spremaju nešto novo, vreme je.
Zoran Janković