Promocija knjige „Srpski film: Pedesete“ autora Saše Radojevića, u izdanju Filmskog centra Srbije, održana je u Galeriji Artget Kulturnog centra Beograda. O ovom delu su, osim pisca, govorili Milutin Petrović, filmski reditelj i scenarista, Vesna Perić, teoretičarka i kritičarka Drugog programa Radio Beograda i Gordan Matić, direktor FCS.

Ovo je prvi sistemski pokušaj kritičke revalorizacije srpskog filmskog nasleđa pedesetih godina. Kako autor ističe u svom uvodu, “u pitanju je, dakle, filmska produkcija koja je manje poznata ovdašnjoj publici, i to prvenstveno usled kanonizovanja aktera crnog talasa šezdesetih godina”.

Zahvativši po sopstvenim rečima “širu skalu filmova”, Radojević čvrsto stoji na stanovištu da, najpre, u ovoj dekadi ima šta da se revalorizuje, a potom, da su obrisi pojedinih autorskih izraza počeli da se ukazuju već tada, navodeći kao primere Vojislava Nanovića i Žiku Mitrovića, i da su u svojoj estetskoj ravni neki od ovih filmova bili anticipativni u odnosu na modernistički bum šezdesetih.

Žanrovske obrasce profilisali smo već u ovoj dekadi, bez obzira što nam je nasleđe NOB-a bilo inspiracija, ali i sputavajući faktor. 

O motivima za rad na knjizi autor je rekao da mu je „oduvek bilo intrigantno, zašto ovde ne postoji svest o tome da treba pogledati ono što se dešavalo ranije, ili puno ranije, već svaka generacija kreće od nulte tačke kao da ništa ne postoji pre nje“.

„U tom smislu sam smatrao da je upravo ta generacija najviše nastradala i bila nipodaštavana, i da je to dobra prilika da se ona ponovo vrati u fokus“, istakao je Radojević.

Vesna Perić je navela da je ovu epohu, zahvaljujući autoru, videla kao fantastično blago koje on posle mnogo decenija otkriva.

„Radojević i sam navodi u uvodu da je to nepravedno zapostavljena epoha, da su pedesete u srpskoj, odnosno jugoslovenskoj kinematografiji, potpuno u senci onoga što je došlo kasnije, a to je crnotalasovski pravac. Na neki način je arogancija crnotalasovaca dovela do toga da ova briljantna epoha zapravo bude potpuno potisnuta i stigmatizovana kao s jedne strane socrealizam, a s druge kao neka vrsta konformističkog stila, nečega što uopšte nema dodira s jugoslovenskom stvarnošću. Naprotiv – vrlo ima, iako neki momenti žanrovski ispadaju iz realizma i naturalizma“, ocenila je ona.

Milutin Petrović je izneo svoje viđenje o pedesetim godinama u domaćem filmu: „Ti filmovi su više ličili na filmove iz Amerike koje smo voleli, snimane s kraja sedamdesetih i tokom osamdesetih godina. Oni  su imali priču, bili režirani, gde se video trud ka estetici, gde su birani glumci i glumice da budu lepši od života“. O autorovom stilu pisanja, Petrović je dodao: „To je jedan potpuno autentični književni rad i bilo mi je beskrajno uživanje da ga pročitam“.

Direktor FCS je ocenio da je ova tema vrlo deficitarna ne samo kod nas u Srbiji, već uopšte na ovim prostorima, te da taj period pedesetih godina prošlog veka niko nije obradio studiozno kao što je to Saša uradio. Istovremeno, on je ocenio da je ovo delo dragoceno istraživanje za nove generacije, naročito za studente FDU. 

Kroz osam svedenih, izvanredno zaokruženih poglavlja, autor reafirmiše jednu tradiciju koju smo, srećom imali ali, više od toga, jednu tradiciju koja je mnogo više vredela nego oficijelni glas koji je o njoj preostao.       

Saša Radojević rođen je u Beogradu, gde je i diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti. Pisao je scenarije za dokumentarne TV serije i kratke filmove. Objavio je roman “Divlje senke” i filmsku studiju “Mit o Frankenštajnu”. Priredio je zbornike o filmu “Džon Vu: od Honga do Holivuda”, “Nova filmska Evropa” i “Nezavisni autori u novom veku tehničke reprodukcije”.

Koautor je scenarija za dugometražne igrane filmove “Zemlja istine, ljubavi i slobode” (2000), “Jug jugoistok” (2005), “Doktor Rej i đavoli” (2012) i “Petlja” (2015), scenarista filma “Država” (2013) i reditelj i scenarista filmova “Poljupci” (2004) i “Narcis i Eho” (2011), “Žigosana” (2015), “Porodica” (2015) i “Aleksandra” (2019). Ostvario je glumačke role u dvanaest filmova.

Tekst i foto: Nikola Marković.