Sve institucije kulture koje su učestvovale u projektu Ministarstva kulture „Srbija u Srbiji“ nastupiće zajedno na gala koncertu, 28. decembra, na Velikoj sceni Narodnog pozorišta, sa najzanimljivijim delovima svojih programa koje su tokom godine izveli širom zemlje, saopšteno je konferenciji za novinare održanoj 4. decembra.

Ministar kulture Nebojša Bradić rekao je da je ovaj značajni projekat u kome su učestvovali Narodno pozorište iz Beograda, Jugoslovenska kinoteka, Srpsko narodno pozorište iz Novog Sada, Beogradska filharmonija, Ansambl narodnih igara i pesama „Kolo“, Beogradsko dramsko pozorište, Udruženje kompozitora Srbije, Filmski centar Srbije i Narodno pozorište iz Prištine, dao veliki rezultat.

Uz zahvalnost institucijama koje su se u 2009. godini uključile u projekat decentralizacije kulturnog prostora Srbije, ministar je istakao da na ostvarene izvanredne rezultate svi mogu biti ponosni. „Uprkos jako teškoj godini, ostvarili smo dinamični p(re)okret u kulturi, imamo živu godinu kulture u kojoj se potvrdila potreba za delovanjem nacionalnih institucija kulture u čitavoj Srbiji a ne samo u Beogradu“, kazao je ministar Bradić. On je istakao da je akcija imala „dubokog smisla“ i da je svuda u Srbiji lepo primljena.

Upravo tokom posete Sjenici, ministar je saznao da 30.000 njenih stanovnika ima velike potrebe za kulturnim sadržajima, ali nema odgovarajuće infrastrukture. „Jedina zgrada kulture, bioskop u Sjenici, zatvoren je pre pet godina, zgrada se renovira ali nema grejanje. Ljudi u hladnim zimskim večerima, tamo gde se temperatura spušta i do minus 40, nemaju gde da se okupe, stoga smo rešili da sav prihod od ulaznica za gala koncert povodom završetka ovogodišnjeg dela projekta 'Srbija u Srbiji' namenimo za završetak rekonstrukcije Kulturnog centra u Sjenici“, kazao je Bradić. On je dodao da prihod od gala koncerta neće biti jedini, Ministarstvo kulture će učestvovati sa delom novca a prikupiće i od donatora tako da je siguran da će Sjenica 2010. godine imati Kulturni centar. Bradić je istakao da institucije kulture u prestonici moraju voditi računa o „onima koji su daleko od centra, ali ne i od srca“ i dodao da Sjenica nije jedini grad u Srbiji bez bioskopa ili knjižare, a od 300 knjižara koliko ih ima u Srbiji u Beogradu je 150.

Upravnik Narodnog pozorišta Božidar Djurović naglasio je da je koncept njegove kuće bio i biće da se predstave ne izvode samo u Beogradu već i širom Srbije gde god ima sala, jer nacionalno pozorište treba da bude prisutnije u Srbiji. „U okviru projekta izveli smo 21 predstavu širom Srbije, posle 50 godina gostovali smo i u Dimitrovgradu, a posebno nam je drago što smo posle dugog perioda gostovali sa baletskim i operskim predstavama koje su retko išle na gostovanja jer su složene i skupe“, kazao je Djurović.

Direktor ansambla „Kolo“ Radojica Kuzmanović rekao je da su na 28 održanih koncerata imali 30.000 oduševljenih posetilaca i da je pored toga veliko zadovoljstvo i značajan rezultat akcije to što su uticali na formiranje ansambala u manjim sredinama gde ih nije bilo. „Najzad smo bili na pravoj sceni, 'Kolo' je imalo Srbiju za svoju scenu“, istakao je Kuzmanović.

Znatno manje publike imao je program koncerata savremene klasične muzike. Prema rečima predsednice Udruženja kompozitora Srbije Ivane Trišić, to je i očekivano jer su to elitni programi, najekskluzivniji koncerti u okviru kampanje. Ona je ocenila da su šest koncerata u gradovima Srbije u kojima je izveden program Antologija srpske solo pesme bili „uspešna misija razbijanja straha, nelagodnosti i predrasuda prema savremenoj muzici“. „Izabrali smo najkomunikativniju muziku i na svaki koncert vodili jednog od naših kompozitora, bilo je sredina u kojima su se slušaoci prvi put susreli sa 'živim' kompozitorom, bilo je dirljivo gledati te susrete pogotovo dece svih uzrasta iz muzičkih škola kojih je bilo i po dvadesetoro“, kazala je Trišićeva.

Predstavnici institucija kulture na konferenciji za novinare ocenili su da je projekat koji je Ministarstvo kulture pokrenulo krajem prošle godine, značajno promenio sliku kulturnog života u lokalnim sredinama Srbije i da je ostvario svoj cilj – decentralizaciju kulture.