Još jedan domaći klasik koji je digitalno restaurisan, u odeljenju za digitalnu restauraciju Jugoslovenske kinoteke, u okviru projekta A1 Kinoteka, film „Za sad bez dobrog naslova“, u režiji Srđana Karanovića (1988, Centar film), biće premijerno i besplatno prikazan 24. aprila u Jugoslovenskoj kinoteci u Uzun Mirkovoj ulici u terminu od 18:00 i 20:30 časova. Svi oni koji ne budu u prilici da film pogledaju u bioskopskoj sali, to će moći da urade online na Facebook stranicama Jugoslovenske kinoteke i  A1 Srbija od 20:30 časova.

Film „Za sada bez dobrog naslova“ je svojevrstan dokument 80-ih godina prošlog veka. Film oslikava porast nacionalizma u tadašnjoj Jugoslaviji, napetosti između Srba i Albanaca na Kosovu, kao i naglo prekinutu ljubav kosovskog Srbina i Albanke usled religijskih razlika, kao i razlika u tradiciji i mentalitetu, a pre svega kao posledicu političke situacije.

Originalan rediteljski pristup kombinuje elemente igranog i dokumentarnog filma trudeći se da na ironičan način prikaže besimisao koji nacionalizam nosi sa sobom. 

Režiju i scenario potpisuje Srđan Karanović, jedan od najznačajnijih reditelja 70-ih i 80-ih godina prošlog veka sa ovih prostora, dok glavne i druge uloge u filmu tumače – Mira Furlan, Mira Banjac, Đuza Stojiljković, Eva Ras, Branko Cvejić, Josif Tatić, Meto Jovanovski, Sonja Jačevska, Čedomir Orobabić, Boro Begović, Jelica Sretenović, Mladen Andrejević, Nada Gešovska, Kiro Ćortošev i drugi.

Deo ekipe filma čine neki od najznačajnijih stvaralaca sedme umetnosti – muziku potpisuje Zoran Simjanović, a fotografiju Božidar Bota Nikolić.

Film „Za sada bez dobrog naslova“ je 29. film koji je digitalno restaurisan u okviru projekta A1 Kinoteka. Projekat A1 Kinoteka se sprovodi od 2017. godine i ima za cilj da očuva filmska ostvarenja kroz digitalnu restauraciju i da omogući njihovo dalje prikazivanje.

Podsećamo, Filmski centar Srbije je nedavno objavio knjigu Knjigu „Malo iznad tla – Srđan Karanović o svojim filmovima“, koju  čini jedanaest razgovora u kojima Karanović otvoreno i iskreno razgovara sa kolegom rediteljem Stefanom Arsenijevićem o svojim dugometražnim igranim filmovima i seriji “Grlom u jagode”.

Razgovori hronološki prate Karanovićevu filmografiju, predstavljajući dragocen uvid iz prve ruke o nastanku ovih filmova, kreativnom procesu, umetnosti režije, dilemama, preprekama i odlukama koje je kao reditelj donosio. O Karanovićevoj potrebi da iz filma u film uvek bude drugačiji. Ova knjiga govori i o jednoj turbulentnoj epohi, sagledanoj iz posebnog, ličnog i profesionalnog ugla, o jednoj zemlji i o njenoj kinematografiji, koje više ne postoje.

„Oduvek sam najviše voleo knjige koje su pisali sami autori o svojim filmovima, ili su razgovarali sa svojim kolegama o nastanku tih dela. Iz njih sam možda najviše naučio o odnosu života, slučajnosti i filma”, rekao je Karanović i dodao: „Kada mi je Filmski centar Srbije predložio da radimo nešto nalik na moju monografiju pozvao sam Stefana Arsenijevića, mog bivšeg studenta, danas mog prijatelja i već poznatog reditelja, u pomoć. Tada je sve krenulo…”

„Nismo želeli da pravimo klasičnu monografiju”, kazao je priređivač knjige, reditelj Stefan Arsenijević i pojasnio: „Želeli smo živu reč, lično svedočanstvo, interakciju između dvojice kolega i prijatelja. Razgovarali smo polako i temeljno, film po film, u rasponu od skoro dve godine. Ova knjiga je destilat tih uzbudljivih razgovora, puna zanimljivih anegdota, ali i proživljenog uvida u umetnost snimanja filmova i našu sredinu. Mislim da kada pročitate ovu knjigu možete da imate jedan kompletniji utisak, kako o njegovim filmovima, tako i Karanoviću kao ličnosti i reditelju. Verujem da se knjiga čita lako, upravo zato što je u dijaloškoj formi i da može biti zanimljiva bilo kome ko voli Karanovićeve filmove. A takvih je mnogo.“

Z. J.