NASLOV FILMA: Balaur (A Higher Law) SCENARIO I REŽIJA: Oktav Čelaru ULOGE: Malina Manovići, Aleksandru Papadopol, Sergiu Smerea, Voiku Dimitras TRAJANJE: 123’ ZEMLJA: Rumunija, Srbija, Nemačka GODINA: 2021.
Osim što se bez pomuke svrstava u tabor spore i konvencionalne evropske drame sa društveno-moralnim predznakom, „Balaur“ Oktava Čelarua pripada i jednoj njenoj tematsko-geografskoj podvrsti: ženskim emancipacijskim pripovestima u patrijarhalnim miljeima jugoistočne Evrope. Podsetimo se još dve skorašnje srpske koprodukcije: junakinja „Zaposlene“ grčkog reditelja Nikosa Labota bila je Panajota, domaćica na pragu četrdesetih u raljama grčke recesije, dok se Ana Jovanović iz „Izbrisane“ Mihe Macinija (oba filma datiraju iz 2018.) suočavala sa kafkijanskim besmislicama tek osamostaljene Slovenije. Iako rumunski reditelj u svom prvencu borbi za autonomiju dodaje još jedan sastojak – njegova Ekaterina je profesorka veronauke, udata za pravoslavnog sveštenika – ova tri filma dele nemali broj obeležja, od kojih ćemo navesti tek neke: protagonistkinje se, osim sa tržišnim, administrativnim ili verskim nedaćama, bore i sa patrijarhalnim mehanizmima; muževi-očevi su pasivni ili odsutni; filmove na svojim plećima nose glavne glumice.
U prvoj polovini „Balaura“ Malina Manovići (Ekaterina) održava zatomljenu igru. Ona je krotka vernica, tanušne konstitucije, ispijenog bledog lica i isturene donje vilice, ruku često slepljenih uz telo. Glas joj je blag i jednoličan, a pogled uglavnom nelagodno spušten. No, dramaturško-glumačka progresija odaće nam da je Ekaterina tempirana bomba, koja će se najzad rasprnuti u lice mužu, svekru i svekrvi nakon što je ova podseti na incident sa maturske večeri. U njegovim se posledicama, saznaćemo u tom visprenom i eliptičnom skoku na profesorkin predživot, kriju razlozi za Ekaterinine životne izbore.
Koliko god blistava bila Manovići, ne bi bilo pravedno svesti Čelaruov debi na njenu igru. Od filmskoj umetnosti dragog tabua profesorsko-učeničke romanse – priču zapliće junakinjino postepeno srljanje u čulnu avanturu sa učenikom Juliuom, drugom njenog sina Florina – oštrije su pojedinosti, posejane u kutovima dijaloga, promišljenim slikovnim elementima ili obrtima. Recimo: dok joj se iscrtava put u herezu, profesorka za jednu ikonu tvrdi da je previše „po kanonu“, sugerišući time svoje odstupanje od pravoslavne dogme. Ili još: scene sa suprugom nabijene su tamnim tonovima, dok prostori izvan „bračne tamnice“ (šuma u kojoj džogira, delimično i škola) plene svetlijim bojama. Najzad: nakon seksa sa Juliuom, koji inače inicira Ekaterina uz kunilingus kao predigru, profesorka se zahvaljuje učeniku.
Na čemu mu se zahvaljuje? Je li Juliu oslobodio potisnuto, sve ono što je do tada kanalisala redovnim trčanjem u šumi, gde krije i cigarete? Pružio joj zadovoljstvo za koje muž ne mari, razotkrivajući usput patvorenost njene vere?
Sve od nabrojanog, ali film se tu ne završava. Čelaru je sebi dao oduška (osetna dva sata drame bez stvarnih račvanja) usmeravajući priču prema hanekeovskim vodama. Konce u drugom satu tako preuzima đavoliki Juliu, čija okrutnost doseže vrhunac u izuzetno dramatičnom i uspelom finalu. Labilni i besni maloletnik – motivisan pre svega, ako ne i isključivo, odrastanjem bez oca i sa promiskuitetnom majkom – prevashodno služi kao katalizator, pa se tako njegov manjak kredibilnosti nadomešćuje spoljnom konvencijom: poistovećivanjem sa naslovnom figurom „balaura“, fantastičnog zmijolikog ili zmajolikog otimača devica i otelotvorenja zla iz rumunskih bajki.
„Balaur“ (engl. „A Higher Law“ ili viši zakon) pati od formalne nemaštovitosti (dosta statičnih kadrova, krupnih i srednjih planova, plan-kontraplan i dvoplan preko ramena kao česta rešenja usled nedostatka smelijih), na mahove i od prozaičnosti, ali i demonstrira zavidnu pismenost (sižejna konstrukcija, režiranje dijaloških scena, rad sa glumcima). Verski zakon mu je potka, a viši zakon iz naslova je onaj patrijarhalni. Najviši rediteljev zakon – bar u ovom ranom radu – ima pak drugo ime: kanon evropskog narativnog filma.
NASLOVNA FOTOGRAFIJA: Andrei Oana
