SRB ENG

FCS konkursi: Sufinansiranje unapređenja i razvoja filmskih scenarija

11. jun 2021. | Autor: Đorđe Bajić




Upravni odbor Filmskog centra Srbije usvojio je predlog Konkursne komisije za dodelu sredstava po Konkursu za finansiranje i sufinansiranje projekata u kinematografiji za 2021. godinu u kategoriji Sufinansiranje unapređenja i razvoja filmskih scenarija.

Podržano je deset projekata sa po 300.000 RSD, i to:

VETRE PRIČAJ SA MNOM
Dugometražni igrani film
Autor: Stefan Đorđević

Sinopsis za film „Vetre pričaj sa mnom“ koji sledi jednu čudnovatu potragu za povređenim psom od kojeg se zatim pravi nadrealističan zaplet teško je razumljiv bez autorske ekspikacije koja mu daje izuzetnu, transcendentalnu, skoro pa metafizičku težinu. Ovde je reč o projektu kojim autor poput poznog Vendersa okreće leđa zapadnoj filmskoj tradiciji i tako bi moglo da kaže i celokupnoj zapadnoj kulturi. Retko imamo takve projekte, ovaj plovi negde od Bresona do Ozua i Oliveire. Ovaj projekat bi mogao da bude remek delo.

POSLE OLUJE
Dugometražni dokumentarni film
Autorka: Kristina Kljajić

Ovaj, de fakto, dokumentarni projekat je,  a posteriori, analiza posledica srpskog egzodusa iz Кrajine. Jovan, glavni junak, 24 godine posle pokušava da kontaktima sa komšijama složi kockice tog užasa. Ova priča poseduje kvalitet prevazilaženja svih političkih, socioloških ili ideoloških grebena, ovde je reč o jednom pokušaju poniranja u vrelo srpske mitologije, nošeni prizivom mita, Jovan i njegova baka odlaze tamo odakle su proterani, gde im je sve oduzeto sem njihovog osećaja za srpski prostor i srpsko vreme, kantovske parametre čiju integrisanost u ljudskom bivanju, u beskonačnosti sećanja nijedan zlotvor ne može da oduzme ili poništi pa ni posle konačnosti koja se samo graniči sa eshatologijom.

KONJI PEVAJU
Dugometražni igrani film
Autori: Luka Papić, Vladimir Vulević

Kristijan, četrdesetogodišnji ekonomista iz Beča i udovac, nasleđuje od oca kafanu na rubu Crne Bare u kojem je, inače, i odrastao, i u koje se, po naređenju, iz Beča, doseljava nazad, zajedno sa svojim četrnaestogodišnjim sinom Ulijem. Po imenima glavnih junaka: Кristijan, Uli, Zone i Berta, pretpostavljamo da se radnja odvija u Vojvodini, gde živi veća nemačka manjina. Verovatno između dva rata. Autori to moraju da preciziraju. Posebno zato što autori nagoveštavaju da je to deo legendi, porodičnih priča… Zanimljiva je ideja da je konjušnica neka vrsta univerzuma u kome odrastaju i sazrevaju glavni junaci. To je mesto gde se rađaju prve ljubavi, razočaranja, uspesi i neuspesi. Odnos čoveka i životinje  je uvek zanimljiv i pun emocija. Ubiti voljenog konja je ubiti deo sebe, deo sećanja na prošle dane, doba odrastanja i sazrevanja. Predlog Кomisije je da u film mora da se unese više dramatičnih momenata koji će držati pažnju gledaoca. Zli zelenaši, lukavi bogataši, prevaranti koji hoće da se domognu lepog konja i  u tome ne biraju sredstva. Кako se tome odupreti? Šta sve mora da se žrtvuje da bi se sačuvao život konju? Ovaj film se odlikuje veoma zanimljivim izborom tema i neobičnim likovima pogodnim za filmsku realizaciju.

IMAM NEŠTO DA TI KAŽEM
Dugometražni igrani film
Autor: Jordan Cvetanović

Samohrana majka iz Beograda u krizi srednjih godina konačno se suočava sa svojim životom kada joj se pored svakodnevnog sukobljavanja sa ćerkom Tarom i dominantnom majkom Vidosavom, dešava iznenadni flert koji se pretvori u ljubav njenog života, a kasnije u noćnu moru. Projekat „Imam nešto da ti kažem“ se na upečatljiv način bavi ženskim likovima prikazujući odnos majke, ćerke i bake, tri generacije žena u porodici. U trci da se prilagode društvu i ispune šta se od njih očekuje, te žene zaboravljaju na vrednosti na kojima su odrasle, i kad se suoče sa osudama okoline, same sebi stvaraju osećaj neuspeha. Iako autor scenarija ne predlaže da se na aktivistički način bavi problemima žena današnjice, on zapravo to čini kroz toplu filmsku priču o običnim, ali ipak neobičnim ženskim sudbinama. Ovaj film takođe predstavlja i sukob generacija žena koje na različite načine doživljavaju okolnosti kroz koje prolaze, i uprkos hroničnom nerazumevanju uspeju da stvore empatičnu priču o koja atmosferom podseća na filmove Almodovara.

HAJDUCI
Dugometražni igrani film
Autori: Pavle Vučković, Predrag Đurđević

Hajduci nude crnohumoran i originalan pogled na mehanizme prisutne u današnjem društvu kroz jednu uzbudljivu parabolu o našoj verziji Divljeg Zapada. Glavni junak, povratnik iz Beča, pokušava da ostvari emocionalno i moralno sazrevanje u društvu u kom je sve drugačije od onog kako se predstavlja. Zbog toga on gubi inicijalni idealistički zanos i fokus preusmerava na ljubavni odnos sa misterioznom Maricom te razvija fascinaciju hajdučijom. Ovaj filmski predložak bavi se i motivom emigracije i vraćanja kao i idealističkim zanosom da je eskapizam od dominantnog vrednosnog sistema moguć. Predložak podseća na filmove Braće Кoen koji se bave Divljim Zapadom ali nudi jedan duhoviti i ironični lokalni ton i komentar koji obećava, ukoliko dalji finansijeri za to budu imali sluha, jedan autentičan i zabavan film.

GREH
Dugometražni igrani film
Autor: Saša Radojević

U ovoj filmskoj priči autor se bavi meta filmom što nominalno i nije toliko neuobičajeno, no ono ono što ovaj predložak čini originalnim je što je ovo meta film o nedovršenom filmu. Nepoznati darodavac kinoteci donosi nepoznati film. Tokom pregledavanja materijala ulazimo u svet snimanja filma za koji se ispostavlja da je ostao nedovršen zato što je izbio Drugi svetski rat. Ovakva premisa ostavlja prostor za uzbudljivu igru između tri stvarnosti – stvarnosti i vizure arhivara u kinoteci, stvarnosti unutar koje nastaje film čije je snimanje prekinuto i same filmske stvarnosti o kojoj ne saznajemo potpunu istinu jer nemamo dovoljno elemenata. Predložak za budući film ima sve elemente jednog ubedljivog trilera ukoliko se u daljem radu ove tri stvarnosti budu dramski artikulisale tako da jedna drugu dodatno menjaju i deformišu. Istovremeno, predložak budi asocijacije na neke od najoriginalnijih meta filmova ili filmova o nedovršenim filmovima drugih autora- na pamet padaju “The other side of the wind” Orsona Velsa koju je sklopio i upriličio Piter Bogdanovič ili jedinstveni “Forgotten Silver”- pseudodokumentarac Pitera Džeksona.

DRAMATIČNI ŽIVOT SOGHOMONA TEHLIRIJANA
Dugometražni dokumentarni film
Autor: Miroslav Mandić

Dokumentarni film o životu  Soghomona Tehlirijana govori o značajnoj ali malo poznatoj istorijskoj ličnosti sa naših prostora. U filmu se razvija priča o malo poznatoj istorijskoj činjenici da je jedan od najvećih  junaka Jermenije u 20 veku,  poreklom iz Valjeva. Jermenija ima nesreću (kao i Srbija) da je  smeštena na teritoriji na koju sve velike sile polažu pravo, osim naroda koji tu živi. Nad Jermenima je počinjen jedan od najvećih genocida u XX veku, 1915. godine.  O ovom događaju različita su istorijska tumačenja. Likvidacija Talat-paše, glavnog odgovornog za ovaj genocid poverena je od tajne jermenske organizacije  Soghomonu Tehlirijanu. On je za nepunih svojih 30 godina života, živeo u Srbiji, Jermeniji, Gruziji, Turskoj, Nemačkoj, SAD, skrivajući se od progonitelja. Ovaj dokumentarni materijal je malo poznat i veoma je dobar za filmsku realizaciju. Možda, čak i pre za igrani dugometražni film…u nekoj koprodukciji sa Jermenijom.

MILUNKA
Dugometražni igrani film
Autor: Igor Stanković

Sama ideja da se napravi igrani biografski film o našoj heroini, Milunki Savić zahteva poseban respekt. Iako nam se čini da znamo dosta o Milunki jer posle pada titoizma o njoj se dosta pisalo, a snimani su i dokumentarni tv-filmovi, činjenica je da je ona boreći se i u Balkanskim ratovima i u Velikom ratu postala, nažalost, simbol, tragična personifikacija one Srbije čija je istorija u Jugoslaviji zataškavana, zanemarivana i podcenjivana. Кako Srbija tako i Milunka Savić.  Zato bi ovaj film, kada bude napravljen, mogao da bude inspiracija mladim umetnicima da se posvete herojskim i tragedijskim pričama iz burne srpske istorije.

ČISTILIŠTE
Dugometražni igrani film
Autor: Momir Milošević

Čistilište je priča o potrazi koja prerasta u otkrivanje jednog sasvim novog sveta. Autor bira nominalni žanrovski okvir unutar kog se vrlo suptilno i vešto poigrava komentarom savremenog trenutka kroz implementaciju naizgled neočekivanih a u stvari vrlo logičnih motiva koji istovremeno komuniciraju i konvenciju žanra i jedan specifični autorski komentar. Ovakav tretman priče obećava jedan vrlo autentičan i jedinsten scenario koji ukoliko bude imao adekvatan vizuelni tretman može da iznedri jedan film retko viđen u našoj kinematografiji. Film podseća na Antonionijevu “Avanturu” smeštenu u žanrovske konvencije i u vizuelno inspirativne prostore Stare planine u trenutku u kom je i njena prirodna lepota ugrožena izgradnjom mini hidroelektrana.

DO KRAJA DANA
Dugometražni igrani film
Autorka: Jelena Maksimović

Predložak za potencijalno vrlo jedinstven i uzbudljiv film koji nudi pogled na odrastanje i mladost u okolnostima pandemije i haosa prema kojima još nismo ni stigli da se odredimo uz jasnu distancu. Okolnosti iz predloška čine intrigantan kontekst koji nudi niz kontradiktornih situacija unutar kojih glavna junakinja ima snažnu želju da pronađe nekakav smisao i uradi nešto plemenito, ili samo isprati životni impuls onako kako ga oseća u datom trenutku, bez obzira na posledice. Na osnovu predloška, dojmi se da je ovo priča vođena karakterom glavne junakinje i u tom smislu bi u daljem radu trebalo posvetiti vreme nijansiranju glavne junakinje i njene specifične impulsivne osećajnosti i nerva za pravdu, ali i pronaći autentični pandan u liku Stefana s kojim nehotično napušta zadate društvene norme i s kojim iskusi kratkotrajno osećanje slobode.

Đ. B.