U Zagrebu su sinoć u dvorani Kaptol Boutique Cinema u Centru Kaptol na svečanoj ceremoniji podeljene nagrade najboljim filmovima 13. Međunarodnog festivala dokumentarnog filma ZagrebDox. Među laureatima našli su se i filmovi autora iz Srbije.
Regionalni žiri, u sastavu: direktorica Europske filmske akademije Marion Dering, voditelj programskog odeljka IDFA-e, Martijn te Pas, i reditelj i producent Ademir Kenović, Veliki pečat za najbolji film iz regionalnog takmičarskog programa dodelili su srpsko-francuskom filmu Dubina dva (2016) Ognjena Glavonića, a u rediteljevo ime nagradu je primila producentkinja ovog ostvarenja, Dragana Jovović. Žiri je pojasnio da je u pitanju dobro istražen i istinski čaroban film koji krasi besprekorno vizuelno izvođenje, kao i impresivna muzika i efektna narativna struktura. „Film donosi stravičnu, ali sasvim nepoznatu priču koja mora biti ispričana i koja bi trebalo da odjekne među publikom iz celoga sveta. Isprva se čini da film priča dve odvojene priče, no, one se, uz jeziva svedočanstva žrtava i ljudi koji su krivi za ozbiljna zataškavanja, na kraju spajaju“, istaknuto je u obrazloženju ovog žirija. Osim toga, Ognjen Glavonić je na ovom izdanju ZagrebDoxa nagrađen i Malim pečatom za najbolji film mladog autora (do 35 godina starosti). U eksplikaciji tog žirija navedeno je sledeće: „Minimalistički u pristupu, film Dubina dva skromno je remek-delo o odsutnosti. Film poručuje da se od zločina ili nasilja prema čovečnosti ne može pobeći. Prekrasan vrhunac filma pokazuje kako istina izvire na površinu iz vode i tla.“
Dodeljene su i nagrade Zagreb Dox Proa. Odluka o nagradi koju dodeljuju svi članovi panela, ZagrebDox Pro DCP (diploma i DCP materijal nakon završetka projekta), bila je posebno zahtevna pa su u toj kategoriji dodijeljene dve nagrade, projektima Samotna bitka Tomasa Redija / The Lonely Battle of Thomas Redi i Govori da bih te video. Govori da bih te video projekt je srpske reditejlke i producenkinje Marije Stojnić i producenta Miloša Ivanovića i u završnoj je fazi razvoja. Izrazito poetski kadrovi donose projekt na granici opservacijskog dokumentarca i zvučnog eksperimenta, baveći se poslednjom srpskom radio-stanicom koja i dalje ima težinu društvene kritike provučenu kroz visoku umetnost unutar kulturnog i dramskog programa.
Zoran Janković