NASLOV FILMA: Sestre

SCENARIO: Dina Duma, 
Martin Ivanov

REŽIJA: Dina Duma

ULOGE: Antonija Belazelkoska, 
Mia Giraud, 
Marija Jancevska

TRAJANJE: 90

DRŽAVA: Severna Makedonija, 
Kosovo*, Crna Gora

 

Rediteljka Dina Duma debitovala je igranim filmom „Sestre“,  premijerno prikazanim na 55. Međunarodnom filmskom festivalu u Karlovim Varima (Karlovy Vary International Film Festival) gde je osvojio i specijalnu nagradu žirija. Film je domaćoj publici predstavljen u okviru 50. FEST-a (Međunarodni filmski festival u Beogradu), a bio je i kandidat Severne Makedonije za ovogodišnju dodelu američke nagrade Oskar u konkurenciji za najbolji strani film.

Film „Sestre“ je postavljen kao tinejdžerska drama sa upečatljivim žanrovskim referencama na holivudske coming of age filmove, ali opet čvrsto utemeljena u mentalitetu, miljeu i socijalnom kontekstu prepoznatljivom i zajedničkom za tranzicioni Balkan.

Maja (Antonija Belazelkoska) i Jana (Mia Giraud) su najbolje prijateljice koje upoznajemo na pragu prelaznog perioda iz maštarija i platonskih simpatija u devojaštvo i suočavanje sa seksualnošću koja je, prema tezi koju autorka postavlja, (daleko) više nametnuta savremenim društvenim kontekstom nego što je stvar izbora i želje adolescenata. Duma društvene mreže uzima kao polazište za priču postavljajući ih kao platformu za maltretiranje i zlostavljanje bez ikakvih restrikcija. Objavljivanje eksplicitnog videa popularne devojčice Elene, koji u kratkom vremenskom periodu postane viralan, i niz potonjih događaja uslovljenih tim klikom je, istovremeno, tačka zbližavanja i rascepa dve najbolje drugarice, daleko različitije nego što su i mogle naslutiti. Rediteljka se kritički osvrće i na mačizam koji se manifestuje kroz platforme društvenih mreža i sa čim se devojčice, još od tinejdžerskog perioda, nedovoljno osvešćene i zrele, susreću ne uspevajući da se adekvatno sa tim i izbore.

Rediteljka Duma i scenarista Ivanov narativ konstruišu kao otvorenu diskusiju sa definicijom i shvatanjem odrastanja. Da li je seksualni odnos čin koji zatvara vrata detinjstvu i predstavlja ulazak u zrelo doba, blago nalik na Vedekindovo „Buđenja proleća“? Ako seksualni odnos nije odrastanje da li suočavanje sa odgovornošću jeste? Jedna od dramaturških odluka jeste i da svet odraslih bude predstavljen kroz institucije, profesore i roditelje koji ciljano ostaju na nivou dekora time pozivajući one koji su zakazali na odgovornost.

Vizuelno (direktor fotografije – Naum Doksevski) ovo ostvarenje najpre sugeriše na klaustrofobiju – psihičku budući da su devojke, mada Maja daleko više, sapete tajnom koju nose. Duma suprotstavlja noć, mrak i tamu (činjenica je da su neke od večernjih scena suviše mračne te se akteri i scenografija gotovo utapaju u tami) belim danima u kojima se kao ponavljajući motiv uspostavlja voda. Voda kao motiv prožima čitavo ostvarenje – devojke u vodu zaranjaju sklanjajući se od svog problema, ali bitna je i kumulativna snaga vode koja nakon probijanja brane nezaustavljivo ruši sve pred sobom, čime se uspostavlja analogija sa glavnom narativnom linijom filma. „Sestre“ su stilizovane tako da nalikuju videu snimljenom mobilnim telefonom slabijeg kvaliteta, uz ispis tekstualne konverzacije Jane i Maje, gradeći saspens na sloju priče o zarobljenosti u virtuelnom životu sa velikim, stvarnim problemom.

Najveći kvalitet filma „Sestre“ je u rediteljskom poigravanju sa žanrom američkog filma o odrastanju. Dina Duma junakinje smešta u gotovo arhetipske i dobro poznate situacije – poput  žurke na plaži oko logorske vatre ili vožnje automobilom sa otvorenom panoramom. Zašto? Zbog završnice filma u kojoj narativ izvrće prepoznatljive obrasce koje povlačimo iz ranijeg gledalačkog iskustva, te tako ostaje poruka da romantizovani rasplet nije održiv u mračnoj zemlji o kojoj Duma priča.

 

Naslovna fotografija iz filma je objavljena uz dozvolu autora.