Teret, zapaženi celovečernji igrani prvenac Ognjena Glavonića, je stigao do bioskopskih projekcija u SAD, privukavši dosta pažnje tamošnje kritike. U to ime, ukazujemo vam na skore pohvale četvoro američkih kritičara na račun Tereta.
U kritici Tereta na sajtu posvećenom sećanju na velikog maga filmske kritike, Rogera Eberta, Matt Fagerholm naglašava da nas „već u uvodnoj sekvenci, onoj koja prethodi nazivu filmu, srpski reditelj Ognjen Glavonić u ovom svom opčinjavajućem dugometražnom igranom debiju priprema za okruženje koje će biti tu čitavim tokom filma, podižući napetost kroz prizore opažene samo kroz retrovizore ili kroz gusto granje drveća. Pošto premisa direktno evocira Clouzotovu ekstremno napetu Nadnicu za strah, mi, kao gledaoci, se ubrzo nađemo u situaciji da trepćemo zajedno sa Vladom svaki put kad čujemo nekakav sumnjiv zvuk koji dopire iz kamiona… Premda Glavonić održava misteriju u vezi sa prirodom tovara što je to duže moguće, dosta rano se javlja puno dokaza da ovaj film ne teži da bude rimejk (poput Friedkinovog Čarobnjaka iz 1977. Godine). Baš kao što blokiran most primorava Vladu da preusmeri svoje putovanje, narativ ovde ćesto stupa u neočekivane teritorije, i što to predstavlja veću frustraciju po naša očekivanja, to nas više i privlači. Ovo je film koji ne poseže za katartičnim erksplozijama, nego na postepenom otkrivanju užasnih tajni o vlastitoj umešanosti.“
Fagerholmovu kritiku u celini možete pročitati ovde:https://www.rogerebert.com/reviews/the-load-movie-review-2019
Danny King u kritici filma napisanoj za Art Forum ukazuje da se „Teret prebacuje iz trake u traku – iz suptilno napetih segmenata vožnje – vozila u retrovizoru, zvukova koji bude nemir- i u prizore skretanja sa puta koji Vladi odvraćaju pažnju od beogradskog odredišta, do kog mora da stigne do 9 ujutro. On ističe i da „Glavonić zaokružuje svoj grozan zaplet ruminacijama na temu očinstva i muzike i digresivnim scenama u kojima se klinci glupiraju i spaljuju stvari, što dovodi do punoće osećanja i tona koji nadilazi užase rata.“
Ovde možete naći pomenutu kritiku u celosti: https://www.artforum.com/film/danny-king-on-ognjen-glavonic-s-the-load-2019-80668
Glenn Kenny u svom osvrtu za The New York Times ukazuje da „likovi u ovom atmosferičnom i fascinatnom filmu uopšte ne reaguju na ratna dešavanja; eksplozije su samo još jedna neprijatna komponenta njihove neprijatne svakodnevice… I upravo je to jedna od tema ovog filma, prvog igranog dugometražnog filma koji je napisao i režirao Ognjen Glavonić: kako se ljudi prilagođavaju užasima okruženja, kako ih zatomljuju do tačke u kojoj gotovo da na njih više i ne obbraćaju pažnju.“
Ovaj prikaz u celosti možete pročitati ovde: https://www.nytimes.com/2019/08/29/movies/the-load-review.html
A Imogen Sara Smith u svom prilično opsežnom eseju za Film Comment o Teretu i Dubini dva, Glavanićevom dokumentarnom filmu koji se u neku ruku bavi istom temom, ističe „da je Teret redak primerak ratnog filma bez scena borbi ili nasilja. Ovo je film o pamćenju i odustutnosti, o brisanju i istrajnosti dokaza, o etičkim granicama pristajanja.“
Taj esej možete pročitati ovde: https://www.filmcomment.com/blog/bearing-witness-the-load-and-depth-two/
Zoran Janković